ПРЕМИНУО ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК

СИНОЋ У 23.25, ОД ПОСЛЕДИЦА МОЖДАНОГ УДАРА, У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ “СВЕТИ САВА” ПРЕМИНУО ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК. ВИШЕГОДИШЊИ КАНДИДАТ УКС ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ, КОЈУ НИЈЕ ДОЧЕКАО.*

___________

ПРЕДРАГ  Р.  ДРАГИЋ КИЈУК.     Један од најистакнутијих српских есејистаПредраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је  седам  година  оперативни уредник  часописа  Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни  уредник  Књижевних  новина.  Спадa  у  оне  есејисте  који су,  по оцени Ј. Аћина, „инве-стирали у приступ  књижевном  делу  читав низ  нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“.

     Као  аутохтоног  мислиоца  и   „интелектуалца  изузетне  унутрашње  снаге“,  који  се  издваја  из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.

О делу  овог  истакнутог  уметника  похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски  професори:  З. Глушчевић,  З. Гавриловић,  Celia  Hawkesworth,   Р. Маринковић  И. Мандић,  Richard  Burns,  David  A.  Hill,  John  Gery,  С.  Ракитић, Ј. Аћин,  Т. Росић,  Л.  Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина…

Посебан  допринос  националној  култури   представља  Кијуково  лексикографско  дело  Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као  и  књига   CHILANDAR  (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.

Инспирисан  Кијуковом   књигом   Mediaeval  and   Renaissance  Serbian Poetry,   најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер,  компоновао  је  дело Epistle of Love  (Посланица љубави).  Тавенер  је  самоиницијативно  користио  Кијукову  књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати…

Заступљен  је  у  биографском  лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).

У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.

Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.

[ Из  БЕЛЕШКЕ КОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПУЋЕНА КОМИСИЈИ ЗА  НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ (извор УКС) ]

Proglašenje tradicionalne Evropske nagrade za poeziju KOV

PRAZNIK KNJIŽEVNE OPŠTINE VRŠAC
Tradicionalna Evropska nagrada za poeziju KOV biće
proglašena u prostoriji Vukove zadužbine, Kralja Milana 2, u
sredu, 25.1.2012. g. u 11h.
Molimo Vas da prisustvujete ovom svečanom činu. Saopštenje
sa obrazloženjem: Tanja Kragujević, član Žirija Evropske
nagrade za poeziju KOV.

Potom će biti predstavljen novi 17. broj časopisa Kovine, koji
potpisuje nova redakcija na čelu sa glavnim i odgovornim
urednikom Draškom Ređepom.
Najzad, biće predstavljene dve najnovije knjige KOV-a:
„Naselje belih kuća“ Đorđa D. Sibinovića i „Odjek“ Eve
Lipske. O knjigama će govoriti Igor Marojević, Dejan Tadić i
Biserka Rajčić.
Želimo da Vas na naš praznik srdačno pozdravimo.

Двапут подвучено

Из нових управо објављених књига: Предраг Чудић: ВЕЈАЧИ ОВЕЈАНЕ СУШТИНЕ

П.С.

Француска 7 је једно од митских места модерне српске државотворности, малне ново Косово, када је отаџбина била у опасности наши су писци као отписани, баш као Прле и тихи, јуришали на непријатеља својим сопнетима, поемама, кукумаљкама и лелечницама, ту су се острили литерарни ножи, ту су се испевавале химне оштром сечиву и уопште ту је бујао косовски божур поезије и прозе, ту се зачела идеја о патриотским наградама типа успења, поклоњења, кондира, хрисовуља, тројеручица и ту је пружена прилика сваком да искаже своје родољубље без обзира на комунистичку прошлост када су сви људи били браћа. Омасовљено чланство омасовило је продукцију, омасовљена продукција омасовила је књижевна признања па се сад и неколико стотина награда што је за лепу реч премало у односу на родољубље које писци исказују. Партијски комесари, важни чиновници једнопартијске полиције добили су шансу да на многаја љета овере српски бећарац Суве шљиве и ораси, комесари па монаси те да по манастирима уз молитве пишу своје дирљиве исповедне песме о божијој правди, покајници.

И ту се најзад, пошпавши са те адресе, све стопило у једну сиву масу просечности, просечног певања и мишљења, искључиво са једним јединим закључком који се, опет, као у свему тоталитаристзичком неминовно намеће. а то је тријумф воље над здравим разумом.

И кад књижевност заувек нестане из наших крајева, књижевни доктори ће морати нешто да лече.

Одломак из есеја ФРАНЦУСКА 7 или КОД ТЕТКЕ ГРИБОЈЕДОВА

Из књиге: Вејачи овејане суштине: Пожаревац, Едиција Браничево, 2011, Библиотека Аб ово. књ. 19, стр. 15-16

Hvala lepo, na toj vrsti reklame!

 

uksrbije@srpskacirilica.rs:

Поштоване колеге, драги сарадници,

Од данас можете послати прилоге за нови број  Балканског књижевног гласника  на адресу …. itd. i tsl.

*

Мирослав Лукић	09.08 (пре 2 сата(и))
коме: balkanwriter, uksrbije

 Kolege iz Uprave,

ovo je čista reklama, i takve tekstove nemojte da mi više saljete ni kao obavestenje redovnom članu, niti očekujte da cu takvu vest preuzeti i publikovati na Sazveždju, tim pre što me je dotični Gojkov nedavno i lično obavestio da ne želi nikakvu komunikaciju sa Zavetinama iz meni sasvim nepoznatih razloga.

Dakle, primite k znanju. Zašto Vi uopšte distribuirate ovakvu vrstu obavestenja?

Jeste li Vi oglasni Servis BKV?

Zamislite da ja zatražim neku vrstu usluge od vas, slicnu (naravno, ni u snu!), da li biste distribuirali to?

Ja znam odgovor.

Sve najbolje

*

С једне стране је реклама, а с друге стране услуга чланству УКС које жели да се одазове на позив (овога пута) Душана Гојкова.

Е, та друга страна ме увек више занима.

Писци у отаџбини и расејању желе да знају где могу да објаве своја дела. Захвални су за такве информације.

Наравно, објавићу и Ваш позив (са умереном дозом рекламе).

Знајте да од Вас никада не очекујем да објавите на свом САЗВЕЖЂУ било шта од оног што Вам шаљем, то је Ваша воља.

Или ћу Вам слати све текстове, као и другима, или ћу морати да Вас скинем са листе прималаца наше поште. Сви би волели да им пошту шаљем селективно, а то је немогуће, немам времена. Преписком се бавим пола сата дневно, а радим (тежачки) по осам-девет-десет сати…

Свако добро!

Мирјана Булатовић

*

Немам коментара!