Prevara?Ili šala?

Veoma uvaženi,

hvala na Vašem pismu.

Da li je to novogodišnja šala?

Jer da neko nekom nepoznatom pošalje ček na 900 000 dolara ili evra – to je moguće danas samo u nekoj vilinskoj zemlji, u kojoj žive filantropi.

Ja sam Belatukadruz – pseudonim; pisac i izdavač Miroslav Lukić, Srbija.

Vek sam proveo kao profesor književnosti.

Od 1. decembra 2011 sam u penziji.

Dobro bi mi došao jedan milion dolara ili evra da objavim neke pesničke knjige napisane na engleskom, ali prevedene na srpski jezik.

Ja naravno mislim da sam čovek i izdavač misije, ali isto tako mi je poznato da postoji na milion internet prevara. Dobro, Vi možda niste hteli da me prevarite, vi ste samo hteli da se sa mnom našalite na svoj način.

Srećna Vam nova 2012. godina. Sve najbolje.

patti_adams0@yahoo.com

leoubaniconsult@hotmail.com

ДЕЛИМИЧАН СПИСАК ЖРТАВА КОМУНИЗМА У КРАГУЈЕВЦУ

Делимичан списак особа убијених од стране комуниста у Крагујевцу и околини (цивили, особе убијене без суда или без правно ваљане пресуде)

(Према подацима протојереја Драгослава Бранковића – “Глас јавности”, 29. октобар 1999. године – комунисти су ликвидирали 13 свештеника Шумадијске епархије. У списку нема Радић Михаила, пароха из с. Велико Крчмаре, убијеног у Босни после свирепог мучења, када су њега и још једног свештеника комунисти живе потковали. Радић ће бити наведен касније, са другим жртвама села Велико Крчмаре.)

1. Богољуб Николић из с. Добрача, грбички поп. Комунисти су га возили камионом по селима, гађали су га камењем. Стрељан је у Капислани под лажном оптужбом. По изјави његове ћерке Марије, поштедели би му живот да је пристао уз комунистичку власт. Био је Дражин цивилни командант Крагујевца.
2. Марко Живадиновић, свештеник из села Драгоцвети. Мучен је и убијен лопатама.
3. Бошко Савић, парох из села Конатице. Убијен у Умци. партизани су му ишчупали језик, тело су му бацили у Саву;
4. Станко Лазаревић, свештеник и парох у селу Сисковац. Мучен, бачен на пругу.
5. Игуман Софроније, старешина манастира Јошаница. Убијен је у ноћи између 26. и 27. септембра 1942, на месту Црначка коса.
6. Лазар Јевремовић, богослов, убијен исте ноћи када и игуман Софроније.
7. Милентије Пешић, јеромонах и сабрат манастира Каленић. Убијен крајем 1945, код места Каменар. Партизан, родом из села Сибнице, после тога је полудео.
8. Сергеј Михајловић, јеромонах и сабрат манастира Каленић. Тело му је пронађено у оближњем потоку, са видљивим траговима мучења.
9. Милан Сретеновић, најмлађи крагујевачки свештеник. По освајању града, комунисти су га ухапсили и мучили. Тело му је пронађено у клозету.
10. Свештеник Михаило Радић, отац председника крагујевачке градске владе Боривоја Радића. Повукао се са четницима у Босну, убијен од комуниста код Калиновика.
11. Бошко Живадиновић, свештеник-вероучитељ из Крагујевца. Повукао се са четницима у Босну, убијен од комуниста код Калиновика.
12. Светолик Швабић, архијерејски намесник из Аранђеловца. Повукао се са четницима у Босну, убијен од комуниста код Калиновика.
13. Буда Соколовић, свештеник, избеглица из Босне. Повукао се са четницима у Босну, убијен од комуниста код Калиновика.

(Према изјавама Петра Симовића, сина председника општине, Миодрага Лукића, фризера, брата Александра Лукића, Драгутина Марковића, унука Драгутина Марковића и Гроздане Миловановић, комунисти су у Крагујевцу ликвидирали следеће особе:) 
14. Драгомир Симовић, председник општине Крагујевац до 21. октобра 1941, када је поднеоо оставку. Био је угледни трговац, имао је радњу преко пута “Пека” у Главној улици.
15. Рудолф Швебл, стари Крагујевчанин немачког порекла, потпредседник општине Крагујевац.
16. Предраг Митровић, срески начелник.
17. Душан Поповић, срески начелник.
18. Лазар Ћурчић, директор Гимназије.
19. Светислав Максимовић, књижевник, професор учитељске школе, родом из села Лужнице. Ухапшен 19. и убијен 22. маја у затвору у Крагујевцу, иза зграде суда, под оптужбом да је био идеолошки вођа “Белих орлова”, српске антикомунистичке омладине. ….

видети више: http://www.pogledi.rs/kragujevac/z1.php

Opet “otac nacijе” (bajato?)

Uvijek na krivoj strani

U Ćosićevu Dnevniku malo je toga korisnog; tu i tamo neko njegovo viđenje ove ili one političke ličnosti, ali površno i nezanimljivo. Tu ćemo saznati kako se Alija Izetbegović 35 izuo kad je ušao u njegovu kuću, ali mu Dobrica nije dopustio da ostane u čarapama, jer to je srpska kuća, tu bosi sjediti nećemo. Ćosić konstatira da je izuvanje muslimanski običaj; čini se da je malo zatečen, pa piše: “Zbunjen i iznenađen, rekao sam mu: ‘Gospodine Izetbegoviću, u ovu se kuću ne ulazi izuven. Molim vas, ne skidajte cipele!’” Nakon što su se dvojica državnika dogovorili da neće bosonogi voditi dijalog o sudbini njihovih naroda, Dobrica je o Aliji unio u svoj Dnevnik kako je taj političar samo “prividno delovao meko i oblo”, a u stvari je bio Alahov ratnik spreman na sva sredstva, te još čvrsto “ukopan u istorijski rov muhamedanske Bosne”.

Ono što je i kako je Ćosić napisao o Tuđmanu, gotovo da imponira i čini toga koleričnog starca simpatičnim, ako uopće šampion nesimpatičnosti može makar i zakratko postati simpa. To izgleda može samo u Ćosićevoj varijanti. Gedža najprije kaže kako je nekoć u ćaskanjima s Krležom prvi put čuo o tome Tuđmanu, te da je iz Krležinih usta izletjelo mnogo pohvala i divljenja “kulturi kuće supružnika Tuđman”, valjda stoga što je “Krleža od Tuđmana primio podatak da je u Jasenovcu ubijeno između 40 i 50 hiljada Srba”, veli Ćosić. Je li Krleža bio baš tako neodgojen da upravo Gedži povjeri kako se divi kulturnom domu Tuđmanovih, jer je primio podatak, kao mito, da je Srba ubijeno u Jasenovcu “između 40 i 50 hiljada”. To je Ćosićeva seljačka lukavost, podmetanje nasitno, jer se hoće reći kako su Krleža i Tuđman isto, kako su svi Hrvati srbomrsci, nadalje ustaše, te zatočenici njihova “kastracionog karaktera” o kojemu je znanstveno pisao njegov suborac, akademik Jovan.36

Predsjednik Jugoslavije prvi put je sreo Tuđmana u Ženevi; malo je falilo da kobno završi taj susret, ali je srećom Lord Owen (lorde, lorde!) zavapio i pozvao Ćosićeva liječnika: “Kolega Boškoviću, uđite u salu i izvedite napolje svog predsednika. On je u vrlo lošem stanju, sačuvajte ga od Tuđmana.” Ćosić veli da je Tuđman bio “težak sabesednik, prek, jedak, žestok. Viče, ljuti se, a Srbe zove srbočetnicima”. Pa ipak su se dvojica predsjednika nekako usaglasili, napravili kakvu-takvu deklaraciju, srpsko-hrvatski kompromis, tada su se dogovorili o razmjeni stanovništva, kuća, dobara, zemljišta, “a Vens odobrio uz formulaciju da se to nazove ‘humanitarno preseljenje’ i tako izbegne utisak etničkog čišćenja”, veli Ćosić. Kako Gedža, lukavac, prebacuje tu formulaciju na Cyrusa Vancea, premda mi se čini da je po duhu i podlaštvu mogla izaći jedino iz radionice Ćosić & Tuđman. ………

videti vise> http://forum.b92.net/topic/21455-otac-nacije/

Doviđenja korifeji.Dobrodošli jači i mnogo bolji od vas

Саопштење Српског књижевног друштва

Из СКД послат нам је извештај у коме је наведено да су писмене оставке на чланство у овом удружењу током 2011. године послали Радослав Петковић, Радмила Лазић, Срђан Тешин, Владислава Гордић-Петковић, Тихомир Брајовић и Зоран Живковић, а Андрија Матић, Александар Новаковић и Боривоје Адашевић у јануару 2012. Управни одбор је 18. априла 2011. године члановима СКД послао саопштење поводом оставки Радослава Петковића, Радмиле Лазић, Срђана Тешина и Владиславе Гордић-Петковић и, изражавајући добру вољу, поменутим члановима у оставци послао писма у којима им је предложено да своје оставке повуку и да и даље буду чланови СКД.

„Ниједно од четворо колега није прихватило наш предлог, а колегиница Радмила Лазић нам је још једном послала своју оставку. На оставку Тихомира Брајовића Управни одбор такође је послао  одговор, не слажући се с паушалним оценама изнесеним у тексту оставке. На остале оставке Управни одбор није одговарао”, каже се између осталог  у саопштењу СКД, yз напомену да Управни одбор Српског књижевног друштва те оставке прихвата као њихову слободно изражену вољу и предлаже и Скупштини да их прихвати.

Марина Вулићевић

објављено: 28.02.2012.

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Мирко Грбић, Бањалука | 27/02/2012 22:33

Види сад…. а ја мислио само се они из десетерачког (Јевропског) удружења…гложе….кад оно и Еуропејци…!

Onako Usput | 28/02/2012 08:19

A ko je to odjednom Radmila Lazić?

DOSADNE KNJIŽEVNE POLITIKE | 28/02/2012 10:19

Ako su srpskoj književnoj sceni potrebne nove literarne politike,onda to svakako nisu nalik ovoj koja se događa u SKD-u i koja bi se mogla slobodno nazvati jednom bajatom politikom kolektivnog samoisključenja.Srpskoj književnosti su potrebne inventivnije politike uključivanja u bilo kakav proces i politike isključivanja iz istih.Ovakvo kolektivno durenje i pozicioniranje istih u nekakav subjekat moralnog sudije jeste patetična komedija litero-partokratije koja lagano gubi moć u srpskoj književnosti.Ni sami ne znaju koliko su prevaziđeni u svojim provokativnim izjavama,u svojim teatralnim angažovanim stremljenjima. Dosta više sa njima i njihovim predstavama o tome kako treba da izgleda srpska književnost.
…
Doviđenja korifeji.Dobrodošli jači i mnogo bolji od vas.

videti vise> http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zasto-su-pisci-podneli-ostavke.sr.html