Ознаке


Марина Вулићевић

На књизи се не види уметничка креација, а за многе издаваче у Србији непознанице су и типографска правила, сматра професор Миле Грозданић

Производња књига сложен је издавачко-дизајнерско-штампарски процес, и у нашем издаваштву управо је занемарена она најважнија нит која повезује садржај књиге, издавача и дизајнера. Графичка стваралачка остварења у Србији нису на нивоу савремене типографске спознаје већ на нивоу словослагачког рада, а издавачи се данас утркују једино да продају књигу.

Изглед књиге у нашем издаваштву у суштини је „имитаторски” због тога што је ослоњен на изглед иностраних књига. Реч је, дакле, о ликовном копирању и затирању оригиналне, традиционалне линије обликовања књиге, која је најмање један век препознатљива у Србији, каже за „Политику” проф. др Миле Грозданић, професор на факултетима ликовних уметности у Београду и на Цетињу, ликовни стваралац, добитник награда из области ликовне графике, сликарства и графичког дизајна. Члан је и раднe групe за анализу,професионални развој и перманентно обучавање у издаваштву, основане при Министарству културе Републике Србије у децембру прошле године.

Бавећи се овим проблемом Грозданић инсистира на јасној уређивачкој концепцији издавачких кућа, профилисаним едицијама, ангажовању професионалних дизајнера, који ће примењивати сва графичка правила за професионално обликовање књиге, као и за штампање књига у штампаријама са професионалном опремом и особљем.

Грозданић поново указује на чињеницу да многи издавачи у Србији, а има их око три стотине чија је продукција већа од десет књига годишње, не поштују графичку технологију и правила која су важна за форму књиге.

– Сваки члан ове радне групе, у области свог задужења, изнео је своја запажања и у свеукупној процени вредности није било размимоилажења. У делу мог задужења, које се односило на проблем снижавања критеријума у обликовању књиге, и не улазећи у уредничку компетенцију, могу да кажем да је дизајн књига више него скроман, што се односи и на техничко-технолошку страну рада. На већини књига у српском издаваштву, нажалост и код значајнијих издавача, уочавамо велике пропусте који не би смели да буду присутни у времену нових идеја, каже наш саговорник и појашњава:

– Пре свега реч је о уреднички и језички неприпремљеним рукописима, о лошем ликовном материјалу, необрађеним и неуметничким фотографијама, о неодговарајућем писму због тога што ниједан издавач нема свој оригинални фонт, о неодговарајућој градацији слога, и нечитљивости текста. На књизи се не види уметничка креација, а за многе издаваче у Србији непознанице су и типографска правила – сматра Грозданић додајући да без електронике у савременим условима рада није могуће ни графичко обликовање књиге.

Mile-grozdanic-foto-ZZE-JOVANOVICHГрозданић упоређује данашње стање у области српског издаваштва (у којем не постоје равноправни партнери иностраним издавачима као што су „Phaidon”, „Taschen”, „Rotovision”) са некада моћним издавачима „Југославијом”, „Просветом”, Нолитом”, „Вуком Караџићем”. Ови издавачи су, према његовим речима, били на нивоу светских издавача „Skira”, „Thames and Hudson”, „McGraw–Hill”, „Gallimard”, и са њима су равноправно размењивали искуства.

Да би данас било омогућено напредовање у било којој области културе, а објављивање књига је једна од најважнијих, потребан је одређени ниво образовања у издаваштву, као и у дизајну. Према речима нашег саговорника, предмет технологија књиге и графичког материјала код нас не постоји ни на једном државном или приватном факултету (којих има више од десет).

– Приватне факултете карактеришу непримерено лоши наставни планови и програми, које су одобриле нестручне државне комисије, уз благослов Министарства просвете. Чињеница је и да је настава импровизована, да су предавачи приучени наставници без ликовног и компјутерско-технолошког знања на високом нивоу. Није ми познато да на приватним факултетима постоји, на пример, предмет цртеж-илустрација, што је незаобилазна дисциплина за издавачку делатност, а да не говоримо о технологији слога. Несрећа је и у томе што је данас пракса да се купе два компјутера, скенер и штампач, и да се затим отвори студио за дизајн, без дана ликовног образовања – објашњава професор Грозданић додајући да се однос државе и високошколских институција према овом нимало безначајном проблему види управо по томе што у Србији постоји чак око три хиљаде издавача најразличитијих профила, а да је у њима запослено свега тридесетак дизајнера.

– Ова несразмера указује и на то да млади уметник-дизајнер не може због уређивачке политике да развија своју креативну мисао нити може да мења доминантни једнолични оператерски рад издавачке куће, а накарадном уређивачком политиком и неуједначеним критеријумима издавачи, без графичке културе, остају без квалитетног и препознатљивог дизајна. А препознатљивост је данас у свету важна –каже наш саговорник.

Како укључити уметнике графичаре у рад издавачких кућа?

Наш саговорник мишљења је да Министарство културе може и мора да подигне ниво дизајна књиге у заједништву са издавачима, стимулишући ову област конкурсима, откупом и наградама. Указује на то да поред све чешћих прича о брендовима, Министарство културе, односно држава треба да инсистира на креативним дизајнерским решењима преко менаџмента компанија.

Миле Грозданић се као члан поменуте комисије при Министарству културе залаже за то да буде покренута иницијатива за организовање једногодишње или двогодишње смотре врхунских графичко-дизајнерских остварења управо због тога што у Србији, у којој су издаваштво и штампарство вишевековна традиција, не постоји оваква професионална манифестација.

[објављено: у Политици: 20/08/2009]

погледајте коментаре ()

Колико је и у чему у праву г- дин Грозданић? Да ли су приватни издавачи највећи кривци? Није ли његово размишљање доста једнострано?…

Повезани чланци

Знање и генијалност

Гмизавац који једе самог себе

Србија разговара: Упола мање новца за откуп књига

Издавачи хоће свој новац

Добра књига је и лепа књига

Доручак са аутором: Владислав Бајац

Ново удружење издавача Србије

Кинеска клавир-књига свира српске песме

Други, раскалашни некролог књизи

Advertisements