Ознаке


Чистач ципела одмах ту изнад главног улаза

Свеже офарбане железничке станице.

Стари мајстор седи и ради на изгланцаном троношцу.

Помажу му две барице на излоканом плочнику.

На сандучету урезано, дуж благе напрслине, „БГ“.

С једне стране, латиница, с друге, трошне – ћирилица.

Понекад маше црном четком и белом брадом.

Обрише зној с набораног чела и намигне

Радозналој пролазници јединим оком.

Сетно певуши кад сунце зађе за облак: „Балкан, Балкан“.

Преживео Други светски рат и потоњи „НАТО-српски“.

Дубоко, дубоко су ожиљци историје. Али, кожа све покаже.

Нема посла, а стално неко неког тек нагази.

Чизма читаве народе. Свет.

Не може после само лак преко мрље. Мрља преко мрље!

Нови модели, у суштини, све исто. Мода и помодарство.

Нема воза с војском, нема Србија ни војску као некад,

Све отишло, брате, у…! А каква била минула времена!

Ракете, бомбе…трас у зграде владе, војске, полиције…

Рушевине…ниси могао да прођеш а да ципеле не очистиш!

Ево, хвала Богу, коначно неко у војничким цокулама.

О, ако то није песник боем, пертле боје труле вишње…

По језику се зна одакле је…и куда ум, не нога, води.

Чист образ, дебео ђон, мало прашине на врховима…

Ако честицу одува кад беседи,  утихњујући,

Као да међу звездама последњи лебди…

78 дана…78 као вечност!

Шта може четка чистача ципела?

Има трагова који се не могу уклонити.

 

Слободан Бранковић

Advertisements