Ознаке


Управо је одштампан најновији  роман Мирослава Лукића СЕВЕРЦИ, у издању вршачког КОВа.

СЕВЕРЦИ су нов роман, посебан, написан из једног посебног угла, какав баш и није честа појава ни у српској ни у европским књижевностима. То је истовремено апсурдна и трагична повест о томе како завршавају мегдани између новог Боланог Дојчина и Доктора Смрти. На индиректан начин, али врло убедљив, ова књига показује између осталог и то зашто је један писац, какав је Лукић, несумњивог талента и богатог опуса, држан што даље и што дуже од најшире публике, уз помоћ свих механизама лупежа понора…

Овакви романи ће увек бити на мети свима онима којима је лаж дража од истине. А првенствено Флоберовим папагајима и пуковницима попут Амарилиса, Ђокића и иних. После ова три наведена романа, Лукић се легитимисао као озбиљан писац у оном смислу  у коме овај појам користи Паунд. Перспектива  неразјашњених смрти није Лукића бацила у транс; напротив, објављена је још једна његова потерница за монструмима који су имали времена не само да се пресвуку и пређу у нове идентитете, него чак и да се, после свега, поигравају из  дубоких окриља таме и анонимности са својим жртвама и истражитељима.

Најновији  роман, започиње оним чиме се завршио претходни  Пасија по Амарилису (2008).

У том смислу, најновији Лукићев роман, СЕВЕРЦИ, може се читати и као наставак Пасије по Амарилису, који поред осталог расветљава и неразјашњене тајне претходног романа.

Видети више:

https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/zeleni-ducan-izlog-keiga/severcinoviromanmlukica

Advertisements