Ознаке


Измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима предвиђају и то да је нотне записе дозвољено умножавати само ручним преписивањем

 

Фотокопирање целих књига више неће бити дозвољено, осим ако је реч о делима чији су примерци распродати најмање две године. Постојећи Закон о ауторском и сродним правима предвиђао је могућност да физичка лица умножавају целе књиге без накнаде аутору, али само у личне некомерцијалне сврхе, али та се одредба више неће односити на књиге које су у продаји. У којим случајевима заиста постоји „некомерцијално умножавање ауторског дела за личне потребе” питање је о којем ће одлучити суд у сваком конкретном случају, ако дође до спора, објашњава Владимир Марић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину у Сектору за ауторско и сродна права и међународну сарадњу.

– У правној теорији изнето је схватање да када студент за потребе учења и полагања испита на факултету умножи ауторско дело, није реч о личној, већ о комерцијалној потреби, будући да је сврха таквог умножавања професионално образовање. Ауторско право је право приватног карактера и штити се на приватан захтев. Оног тренутка када аутор сазна за неовлашћено умножавање свог дела, предузеће правне радње у циљу заштите свог права. Они који се професионално баве пружањем услуга фотокопирања треба да знају да је копирање читавих књига овим законом забрањено – каже Марић.

Без накнаде аутору, „за некомерцијалне сврхе наставе” могу се фотокопирати одломци појединачних ауторских дела, дозвољени су и „јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави”, као и „јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама”, али само ако извођачи не добијају новац за учешће у школској представи. Једна од новина је и забрана „умножавања нотног записа музике, осим ручним преписивањем”.

Видети више:  http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Novi-namet-na-pamet-zabranjeno-fotokopiranje-knjiga.sr.html

 

 

Предложеним изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима, које ускоро треба да буду усвојене, предвиђен и намет на библиотеке

 

Аутор чије оригинално дело или умножени примерак библиотека позајмљује члановима има право на одговарајућу накнаду за то. Предложеним изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима, уз то, предвиђено је да су од плаћања ове накнаде изузете националне библиотеке, библиотеке јавних образовних институција и јавне специјализоване библиотеке. Предлог измена и допуна овог закона требало би да се нађе на гласању у Скупштини Србије крајем септембра, али надлежни из библиотекарских установа кажу да о овој одредби нису обавештени, да им није јасно како ће се она спроводити нити зашто су библиотеке подељене на оне које ће плаћати и оне које су ослобођене од те обавезе. Нико од надлежних у библиотекама није питан за мишљење поводом ових измена у Закону о ауторском и сродним правима, ни Народна библиотека Србије, као матична установа за око 2.700 библиотека, па и јавних, каже Весна Ињац-Малбаша, заменик управника Народне библиотеке Србије.

– Немогуће је спровести да јавне библиотеке плаћају накнаду, оне, између осталог, немају ни логистику да спроводе тако нешто, а не видим ни како би нека мала библиотека у сиромашној општини могла да плаћа из веома ограниченог буџета зато што издаје књиге неког писца. Таква пракса не постоји у библиотекама у свету, осим у две или три земље – истaкла је Весна Игњат-Малбаша.

Директор Градске библиотеке у Новом Саду мр Милош Панков каже да они нису добили никакав захтев за исплату овакве накнаде нити су обавештени да ће је убудуће морати исплаћивати. Он додаје да библиотека све књиге купује, а кроз своју куповину део тих средстава иде и аутору, па му није јасно зашто је потребно додатно обештећење

Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Biblioteke-piscima-placaju-naknadu-za-izdavanje-knjiga.sr.html

 

 

Advertisements