Ознаке


Издавачи
Центар за културу Младеновац
Шумадијске метафоре

За издавача
Ненад Љубеновић
Никола Костадиновић

*

У време одржавања овогодишњих међународних сусрета писаца у Београду, појавила се и најновија тзв. ћошкаста антологија Душана Стојковића, књига 7, на око 50 шт. табака. то је како стоји у поднаслову књиге Антологија прозних текстова са темом самоубиства – наших, српских писаца од Гаврила Сстефановића Венцловића и Вука Караџића до Мирка Демића и Енеса Халиловића…

Стојковић на крају свога предговора пише:

Може ли нас утешити то што, како бележи Гастон Башлар, „у романима има више злочина и самоубистава него у живо ту“. Може ли, тада се треба препустити ишчитавању страница које су пред вама. Оне никога не наговарају на нешто, никоме не објашњавају зашто. Оне нуде оно што књижевност једино пону- дити може – уживање у тексту. А то нипошто није мало.

_________________

Два одабрана примера са почетка Стојковићеве антологије

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ (око 1680 – 1749?)

 

 

ЈУДИНО ГРОБЉЕ

 

 

Продајник му Јуда дотле све мерка и гледа у то се узда- јући еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив остао. А како виде да не би хвајде, и поведоше га са суда на смрт, – врло се раскаја. Оде пред њихове жреце и баци им у цркву на патос пред њих оне талире. „Најте вам – рече – новце ваше, аратос их било што сам за њих згрешио. Некриву крв издадох!“ Они му на то рекоше: „А што је нама до тога? Ти да патиш ако је некрива крв. Нисмо те на то нудили, нити те је ко силом нагонио. Сам си од своје воље дошао и питао шта бисмо ти дали да нам га издаш. А што сад више тражиш? Иди си својим путем, нама ти новци крвнички више не ваљају: ако их ти однео, ако одбацио.“

Дочу Јуда од њих тај чемерни му разговор од свеште ника жидовских. Оде под једно дрво, од јада заврзе се за врат својим појасом, те се обеси и удави се. После врло се наду и распаде се. А они попови изнесоше из њине цркве новце напоље; рекоше: „Не достоји се стајати у цркви крвничким новци ма.“ Пак здоговорише се и купише једно седиште од грнчара за гробље, да буде туђином путником, издалека људма, који би се згодили онамо преставити се код Јерусалима…

И до данас хаџије туђоземце онамо копају.

Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу, Просвета, Београд, 1966, стр. 190.

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787 – 1964)

 

ЋИРИЛ ФИЛОСОФ

Србљи приповиједају да тице на Ћириловдан траже друга свака себи да граде гнијездо и да носе јаја; па која га не нађе она се објеси.

Вук Караџић, Расковник, Проза из Рјечника, Просвета, Београд, 1964, стр. 245.

Видети више:

http://znakprepoznavanja.wordpress.com/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0/%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2/

 

 

 

 

 

Advertisements