Ознаке


Устао сам – око осам. Лепо време за ово доба године. Моје су мисли и помисли тужне. Не усуђујем се да забележим све. Тамо, у кухињи нешто капље; тако и у мени из неке покварене славине непрестано цури. Старост је… слична болести. Заборавност. Док сам прао чашу, помислио сам на нешто друго, на појединост од јуче. Умало је не разбих. Омашке имају свој невидљиви извор. Неки слојеви леда у сенци нису се отопили упркос лепом времену и високој температури за ово доба године, зато што су у сенци. Много тога је у мени залеђено и у сенци. И сам сам у сенци. Разговор, синоћ, са… ( Заборавио сам да затражим оно због чега сам одлучио да телефонирам.)

Лицемерја  има на претек.Несређености. Неизвесности. Незнања. Цури. Тамо и овде. Легао сам касно и устао релативно рано…Ни додирнуо нисам помисли које су ми се ројиле у глави чим сам устао… Био сам у куповини; кад сам се вратио и почео да пишем биле су склопљене сказаљке; ко мисли  на мене? Мој млађи син? Не знам; то човек не може знати.. Сад је 9 : 05. Одмах се окупати…

(Из Бележице: Потискивање )

Advertisements