Ознаке


СИНОЋ У 23.25, ОД ПОСЛЕДИЦА МОЖДАНОГ УДАРА, У БЕОГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ „СВЕТИ САВА“ ПРЕМИНУО ПРЕДРАГ. Р. ДРАГИЋ КИЈУК. ВИШЕГОДИШЊИ КАНДИДАТ УКС ЗА НАЦИОНАЛНУ ПЕНЗИЈУ, КОЈУ НИЈЕ ДОЧЕКАО.*

___________

ПРЕДРАГ  Р.  ДРАГИЋ КИЈУК.     Један од најистакнутијих српских есејистаПредраг Р. Драгић Кијук (1945), аутор 20 књига, био је  седам  година  оперативни уредник  часописа  Serbian Literary Magazine и четири године главни и одговорни  уредник  Књижевних  новина.  Спадa  у  оне  есејисте  који су,  по оцени Ј. Аћина, „инве-стирали у приступ  књижевном  делу  читав низ  нових методолошких идеја, равнајући се са нивоом најразвијенијих европских и светских култура“.

     Као  аутохтоног  мислиоца  и   „интелектуалца  изузетне  унутрашње  снаге“,  који  се  издваја  из владајућег теоријског дискурса, преводили су га на десет светских језика.

О делу  овог  истакнутог  уметника  похвално су писали угледни српски и европски критичари и универзитетски  професори:  З. Глушчевић,  З. Гавриловић,  Celia  Hawkesworth,   Р. Маринковић  И. Мандић,  Richard  Burns,  David  A.  Hill,  John  Gery,  С.  Ракитић, Ј. Аћин,  Т. Росић,  Л.  Прошић, М. Радовић, М. Петровић, П. Арбутина…

Посебан  допринос  националној  култури   представља  Кијуково  лексикографско  дело  Catena mundi I-II, које је „особена духовна енциклопедија српског народа“, као  и  књига   CHILANDAR  (The Little Legacy) у којој је „извршио преиспитивање српске баштине у кључу православне филозофије“.

Инспирисан  Кијуковом   књигом   Mediaeval  and   Renaissance  Serbian Poetry,   најпопуларнији британски композитор са репутацијом класичног уметника – Сер Џон Тавенер,  компоновао  је  дело Epistle of Love  (Посланица љубави).  Тавенер  је  самоиницијативно  користио  Кијукову  књигу и за монументално дело The Veil of the Temple (Покров храма), у трајању од седам сати…

Заступљен  је  у  биографском  лексикону Ко је ко у свету (2010) најстаријег америчког лексикографског издавача (Marquis).

У Кембриџовом енциклопедијском издању (Cambridge, England) 2000 интелектуалаца у 21. веку добио је одредницу на уреднички позив.

Интернационални биографски центар (St.ThomasPlace,England) прогласио га је 2010. године за једног од 100 слободних мислилаца у свету.

[ Из  БЕЛЕШКЕ КОЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПУЋЕНА КОМИСИЈИ ЗА  НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНО ПРИЗНАЊЕ (извор УКС) ]
Advertisements