Ознаке


01. мај 2012. 21.31, Boban <arhangels717@gmail.com> је написао:

У мом „заузимању позиције“ у тзв. књижевном сербскоме кругу, (забринутих, укочених, зажарених, изнутра преамбициозних, на ивици суманутости, погледа…) шта да вам одговорим, или „укључим“ (у изборну трку…) сујета, опседнутих сталним само-љубавним подгревањем. Мислим на УКС и доње-спратни СКД,,,Не знам да ли ме још увек „држе“ у Удружењу у статусу слободног уметника због неизмирених дугова, које признајем!! Не стрељају ме, још увек…Борим се (са собом) г.дине Мирославе и због тога је моја горка амбициозност…а, они (ваљда) још увек имају размевања, милосрдног, ћутећег, са неким недефинисаним мрмљањем кад се сретнемо у аулама, на степеништу, пролазу, око УКС-а, СКД-а.  У удаљенијим градским просторима ми се нико не јавља. Председници, секретари, уредници…Имена ме мрзи да наведем, право да вам кажем. Скоро би им дао публицитет…Представићу вам оно што радим, тренутно, али ево још једне „давније“ стиха – у прилог…

У ОГЛЕДАЛУ

Опет су ти измакли реченицу

Онда уврсте твоју песму

Испод маргине у заборављеним новинама

Покушавају и срце

Гурају, гурају у узан позлаћен рам

Онда дигну руке.

Оно тресне о бетон.

И зачудо, не разбије се

Одшепа до своје собе и

Заплаче,

најтише

Advertisements