Ознаке


Фондови Руске државне библиотеке („Лењинке“) заузимају читаву једну четврт у Москви. Тамо се данас чувају и дигитализују огромне колекције књига. Најстарије здање комплекса је „Дом Пашкова“, вила са богатом прошлошћу за коју су везане многе легенде.

У доба СССР-а било је дозвољено да се у Лењинки чувају рукописи и књиге које је забранила цензура.

Сматра се да је испод „Куће Пашкова“, дубоко под земљом, могла бити смештена чувена библиотека Ивана Грозног „Либерија“. Према легенди, она је најпре припадала византијским императорима, а после пада Константинопоља колекција књига је однета у Рим, да би затим била донета у Москву као мираз принцезе Софије Палеолог, невесте московског кнеза Ивана III.

 

ЛЕЊИНКА У БРОЈКАМА

41.315.500 примерака чува се у Библиотеци; просторије у којима се налази фонд Библиотеке заузимају површину једнаку површини 9 фудбалских стадиона

29.830 библиотечких примерака долази на једног радника Библиотеке

79 79 година живота без спавања и одмора било би вам потребно за брзо прелиставање сваког библиотечког примерка

4 путничка воза пуна путника могла би да се истовремено распореде у читаоницама Библиотеке и на местима са рачунарском опремом

25 камиона би било потребно да се повезе комплетна рачунарска опреме Библиотеке

Легенде о Библиотеци

Сматра се да је дубоко под земљом испод „Дома Пашкова“ могла бити смештена чувена библиотека Ивана Грозног „Либерија“. Извор: Lori / Legion Media.

 

Старо-Вагањковско брдо у Москви је можда једино место одакле се Кремљ може видети одозго. На том месту је до 1564. стајала кућа једног „опричника“ (члана племићке гарде) цара Ивана IV Грозног, а затим резиденција самога цара: „Опрични двор“. Сматра се да је овде, дубоко под земљом, могла бити смештена чувена библиотека Ивана Грозног „Либерија“. Према легенди, она је најпре припадала византијским императорима, а после пада Константинопоља колекција књига је однета у Рим, да би затим била донета у Москву као мираз принцезе Софије Палеолог, невесте московског кнеза Ивана III. Касније је „Либерију“ наследио њихов унук Иван IV Грозни.

 

Може се само нагађати како се библиотека нашла на овом месту. Према једној легенди, Иван Грозни је подземним тунелом одлазио из Кремља да посети мајку, која је живела на Старо-Вагањковском брду. И данас постоји неки отвор попут бунара који је можда и водио у тај тунел. Валериј Манжос, шеф одељења за коришћење архитектонског ансамбла „Дом Пашкова“, прича: „Није јасна намена тог бунара. Има милион верзија, али нигде није описано зашто је саграђен. Није одређена ни његова старост: можда је стар две хиљаде година, а можда само пар векова.“ Изгубљена библиотека и данас распаљује машту писаца и новинара. Не зна се да ли је то данак легенди или обична подударност, али данас, неколико векова после Ивана Грозног, управо на овом брду се налази здање највеће руске јавне библиотеке…..

Извор: РУСКА РЕЧ, видети више: http://ruskarec.ru/articles/2012/08/10/legende_o_biblioteci_16041.html

Advertisements