Ознаке


……

Српске жртве нису добиле правду у оним пресудама трибунала у којима су починиоци били војно повезани са интервенцијама које су предузимале САД. Тај утицај се јавља од средине 1995. године, када је председник Клинтон решио да војно интервенише из ваздуха у Босни, а као копнене снаге су му послужиле јединице хрватске војске које су претходно обучавали амерички војни стручњаци и стратешки их припремили за извођење „Олује”. Ја ствар разумем тако да САД не желе да буду упетљане у мрачни подухват протеривања Срба који је припремао Туђман. Знало се и да је Милошевић одустао од одбране Крајине. То је контекст у коме би САД могле утицати на пресуду Готовини и Маркачу. Ослобађајуће пресуде су донете уз приличан тресак, јер је Жалбено веће трибунала одлучило да ослободи генерале са три гласа ,,за” и два ,,против”. Судије које су биле против такве одлуке снажно су изнеле своје неслагање и аргументе. И то је одјекнуло. У контексту спољашњих утицаја на трибунал, треба подсетити да ни српске жртве на Косову нису задовољене, јер за њих нико неће одговарати с албанске стране која је злочине починила. Зато се сада с великим интересовањем ишчекује пресуда за Харадинаја.

Али вратимо се доминантом наративу о трибуналу као антисрпском суду. Иако правно погрешна, повређујућа с моралне стране и лоша по последицама за сам трибунал, ослобађајућа пресуда за хрватске генерале нетачно се интерпретира у нашој јавности као исконска мржња САД, ЕУ и читавог Запада према Србима. То не постоји. У сукобе малих мешају се велики и моћни који имају сопствене интересе, а за мале је најважније да се у те интересе уклопе и извуку из тога користи за себе. Зато за нас остаје кључно питање: зашто Србија нема заштиту најјаче силе света? А то је пресудно. Ако ми и даље не разумемо свет у коме живимо, па терамо контру најмоћнијем, како то сада чини Вук Јеремић, онда ћемо увек убирати овакве горке плодове. Посебно је питање зашто код нас добијају шансу кавгаџије и нестабилне личности, чије комплексе плаћамо великим мукама целога народа. Чим чујемо како неправду трибунала Србија треба да компензира тако што ће одустати од ЕУ, или ударити контру САД усред УН, одмах треба знати да се тако храни суштинска грешка чије последице данас трпимо. Да бисмо обуставили нашу несрећу, треба окренути лист, ускладити се са светом и пожурити ка чланству у ЕУ. Од почетка је грешка била у томе што се Србија својим ратним плановима испрсила као непријатељ САД и Запада, а за такве планове није добила ничију, па чак ни руску подршку. То је био наш првобитни грех, ово су последице. …..

Извор: Политика: Весна Пешић: Правни домети хашке (не)правде – Весна Пешић

  http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Skandaloznu-presudu-treba-pripisati-spoljasnjem-uticaju.sr.html

 

Advertisements