Ознаке


Dva Miroslava„Подсећајући да је (зло)употреба и злостављање књижевности главна карактеристика ових постмодерних времена писац Савић вели:

„Једина нам је утеха што је таква књижевност кварљива, рок употребе јој је онолико колико траје дневна политика коју таква књижевност форсира. Али та утеха је слабашна: јер ко још мари за праву књижевност.“ Повод је награда „Мирослављево јеванђеље“ писцу Николаидису познатом по aнтисрпским изјавама, а деле је како каже писац Ранко Јововић „антисрби“. Значи ли да само још  те теме  могу да привуку публику  књизи. А те „српске“ теме код наших суседа  имају прођу али  хране и наше  медије…Ко мари за праву књижевност, за књигу, пита писац од угледа, који је цео живот посветио књизи, стекао славу, и сада овај младић из Рашке  зашао у седму деценију, пред вратима академије, доцно  види да за то нико и не хаје…А негда је књига била на цени, била знање, моћ, била „учите децо и дан и ноћ“.

Похвалу књизи, наш први попечитељ културе,  Доситеј Обрадовић је изрекао у делу „Совјети здравог разума“ 1784.  које је настало „из премудрих књига француских, немецких и талијанских“. „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорци!..Оне сад на земљи и на мору царствују и премудре  законе дају. Оне војују  и побеждавају: оне славу благополучних народа до самих звезда  подижу и преузвишавају“. Општа просвећеност је налог времена….
А шта је налог овог, нашег, времена?  У Ниш се ових дана одржава вашар књиге од 22. – 28. новембра.
Вашар је 22. новембра отворио хип – поп музичар Марко Шелић Марчело.
На  отварању Марчело је казао, а медији из беседе Ниша пренели, причицу како су се двојица обрели на вашару књига. Колико кошта књига, пита први? Није скупа, 400 динара, колико две пљескавице.
Добро, каза овај, идемо на пљескавицу…
Шекспир или кобасице? – пита Киш 1960. и закључује (Каква дилема по мери Хамлетовог „Бити или не бити“) „још увек је пар кобасица кориснији од Шекспира“.
А ми, у коју изреку да склонимо муку и бруку овог дугогодишњег трена?
Распети између кобасице, бурека и пљескавице.
Хип – хоп певач је отворио Вашар књига у Нишу. То је јамачно у духу нових  т(р)енденција. У реду Марчело, али зашто није Ана Бекута? Ако би због Марчела, како веле дошли млади, због Бекуте би дошли и старији. И њима треба књига.
Јер у царском граду Нишу су у потоњој деценији потонуле све  издавачке куће: „Просвета“, „Градина“, „Зограф“. Није то није ни  важно, јер ових дана на локалној телевизији се богме збори о књизи. О култури…У граду  где поодавно нема књижара, али има писаца од дела и угледа. Не вреди,  певач је важнији. Јер ово је време забаве. И није само код нас. Велики брат тако хоће. О томе пева песник Љубиша Митровић. у новој песмарици „Буђење Прометеја“:
Буљимо испред  ТВ  и Интернета
  Као пијанци
 У биртијама 
 И кафићима…
Орвелов свет се повампирио, наступило је доба велике звери…“
Са ТВ екрана нишких телевизија лепа директорка се осмехује, говори о вашару, о књизи, о успесима издаваштва. И књижару ће отворити, вели, ону коју је претходни директор већ  два пута отварао Ваља  да у царском граду, у време овог Вашара књиге и таштине под утиском атмосфере и „приче“ о књизи  заборавимо да је књига – култура не у Нишу, већ у целој Србији, (Србији која поносно стоји пред вратима  оних што  вршљају по њеној, нашој,кући како им се ћефне) сирота, и да за њу нико не хаје.  Нико не помиње да је у Ниш биоблиотека још увек у задужбини епископа Јеронима из 19. века, а тек музеј, шта рећи за галерију.  О томе нико ни словце. Не помињу ни у обећањима да ће градити за то зграде? Таман, посла, па да изгубе изборе, каже аналитичар Р.  Али, зато је у Нишу и околини саграђено 12 нових цркава. Из опустелих села и напуштених црквишта за народом кренули су и свештеници. Све се слива у град… А где ћемо после, куда из града када посла нема, а фабрике су затворене. У Европу. „Ако нас неће, ми ћемо наставити да живимо нашим тешким животом, каквим смо живели и пре 500 година“, казао је патријарх СПЦ Иринеј (Политика, 26. нов.).
„Данас у Србији књижевност ништа не значи и нема никаквог утицаја, важне ствари се откривају на телевизији…“ (М. Н. „Политика, 18. нов.).
И као Ћамил из Андрићевих записа, и ја могу да велим: „Кад год хоћемо да чујемо како нам је добро, ми навијемо радио. Нигдје нема селамета као на радију”. ..
У додатку Култура, Новости, у есеју Друштво забаве Љоса је  записао да га вређа што кувари, креатори, фудбалери данас имају утицај и значај какав је некада припадао научницима, филозофима, композиторима. Сведоци смо деградације културе, која је у модерном свету замењена  „забавом за масе“. А код нас Срба   то је  одавно сведено на филозофију „Узми све што ти живот пружа“, „Игра коло дупе голо“ и „Ој, Мораво…“
„Баналност је заменила прави таленат. Та жеља да се забави публика види се у књижевности по доминацији „лаке литературе“. Естрадизација је преплавила Србију међу шљивама…“
Нешто, и јошт више,  од те атмосфере је и на Вашару књига у Ниш. Они који се појављују на телевизији и говоре о књизи најмање брину за књигу. Не видеше  их  на промоцији, јер треба се сликати, треба се приказати  и показати. И не треба истрчавати. Јер минулог лета када сам ја даривао књигу мом исписнику у Трешњевици он се зачудио. -Шта ће ми, пита? Па ја не идем у школу, а ни ђеца  више не маре за књигу.
Узаман академица И. Жебељан вапи: „Народи којима је култура запуштена, уништена, загађена, затрована, као што је сада наша, нестају, изумиру – о томе говори целокупна историја цивилизације. Али наши политичари не размишљају о томе, њима је важан лични опстанак и ништа их друго никада неће ни занимати. (Политика, 21. нов. 2012)
Медији су објавили:

Србија је прва у Европи по броју неписмених. 28 постостановништа…У интересу опште културе треба осмислити азбуку за неписмене. То би свакако допринело, штампањем књига за неписмене и побољшању стања у издаваштву. Али…

„Зар су српски властодршци били глупави кад су у свим рачуницама и комбинацијама највише полагали на неписмене. И садашња власт највећу подршку има од неписмених и полуписмених  грађана Србије. Нема тог lex specijalis-a, тих избора и референдума који би тако лако прошли да није полуписменог и неписменог становништва, записао је песник Б. Петровић.

21. нов. 2012.медији јављају: „Буџетом од 0.62 процента власт грађанима шаље јасну поруку: култура није важна, без културе се може…Култура, међутим, јесте важна. Цивилизација је пре свега култура – оно што остаје после сваког поколења..“
У овај текст стиже и фрагмент из писма угледника пера Мирослава Лукића:

 „Пре неки дан обишао  сам 5 београдских књижара – Геца, Киш, ЛМС, Плато, Академија, и само шљашти страна књига. А још почетком 20 века у време краља Пере и Боре Станковића, Скерлића, Сремца, да наведем само неке, српска књига је поштована била, од угледа; и Црњански то подвлачи, у време пред други светски рат и напредовање комуњара. И ми сад живимо рецидиве. Окупирала нас је страна књига. Упркос томе, што овде има барем једно 50-ак ако не више живих писаца, који су бољи од свих свих странаца које намећу само зато што су странци…“

Угледни писац Милисав Савић каже да нико не мари за књигу, посвећеник писац М. Лукић  пише о „окупацији књигом.  И језика.“ Шта да каже Мирослав из Трешњевице него да гласом Григоријаћанина из XVI стави вапај тачку на овај мали есеј: : „Вај, печали, моја зла хартијо, где ме на те враг нанесе?“
_________Из писма Мирослава Тодоровића:

Sun, December 9, 2012 10:05 am
„Miroslav Todorovic“ <mirtod2008@yahoo.com>

ШтоВАНИ БелаТукаДрузе,
уз поЗДРАВЉЕ, ево и мало лектире. 
"Шум и лахор" је "коначно" завршен,а да ли ће се
појавити у класичној форми као књига још не знам. 
Уз Време забаве и мисао М.
Селимовића:"Умјетност је прије јаук 
због живота него слика његова".
Ја сам се још у прошлом веку, 
у збирци Свети мученици(Просвета, 
Беград, 1998) питао:

Докле ће вако

Једино на ТВ добро је
И новине пишу
Гадно гладно неко време
Нико никога не зарезује 

Ко пизда кишу

Народни хлеб мој јадо
Кућа на продају Завеж бре 

У мишју се завуци језик скрати
Доћи ће дан о злу ћеш овом још и певати

а, мој дични Земљак, песник 
Љ. Симовић у то доба испева:

Преко чорбе посне и неслане
гледам оне који се и осолише,
и осладише, и ољутише,и омастише.

Нико у овој земљи
не живи тако добро
као они који је упропастише.
Advertisements