Ознаке


_________ Погледи са стране __

Ви плаћате своју мармеладу, своје ципеле, разне друге производе, али свој начин говора, и све оно што вас уздиже, ви не плаћате. Живите од ствари које сте позајмили. Импресије вашег живота украли сте од оних који су овде умирали с чежњом (Готфрид Бен, „Уметност и држава”, 1927)

Јесте ли приметили, чули, прочитали, да су уметници некада штрајковали, да су заузели путеве, да траже надокнаду од државе зато што је настала суша, поплава, или која друга природна непогода, и пошаст ? А и уметнике бију кише и мећаве, и свакодневно им се тресе земља под ногама. И њихова њива не даје увек очекиване приносе, зависна је од наклоности богова, од расположења муза.

Јесте ли чули некада да се уметници залажу за четрдесетшесточасовну радну недељу? Не, па они и немају радно време. Они су на сталном (и неплаћеном) прековременом раду. Јесте ли чули да је уметник на годишњем одмору? Какав годишњи одмор, ко да га мења на радном задатку. На одмор иде исто онолико колико и земљорадник. Таман пожње, а оно стигло време за сетву. Ако нема плаћен годишњи одмор, има ли бар маркицу за превоз или топли оброк? Не, он је самостални (и самовољни!) делатник. Па, добро, иде ли бар уметник у бању, шаље ли га СИЗ (ако тако шта још постоји) негде у опоравилиште, синдикално одмаралиште, негде у неко лечилиште? Ма, какви, он ни не зна да такво шта постоји. Када дође до таквог неког стања он је већ за укоп.

Ма, то су приче, уметници су дуговечни. Тачно, неки су и вечни. Само и њих муче разне болештине, рецимо хемороиди. Зар би Иво Андрић писао стојећи из пуког хира?! Многи имају проширене вене од стајањаза пултом ил штафелајем, пате од сколиозе, дискус херније…не би од моде Басара носио штап него га стисло од толиких колумни и томова. Сигурно им се онда те болести рачунају у професионална обољења?! Таман толико колико се и у деветнаестом веку рачунала туберкулоза од које умираше песници.

видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Srbijom-zavladao-go-umetnik.sr.html

__________

Коментар:

Ђока Манипулација | 21/12/2012 05:53

Новосађанин НС
Бојим се да ви баш нисте разумели те уметнике који су живели на ивици беде. Неки од њих уопште и нису морали, али већином су били презаузети са уметношћу, и када би дошло време да гладују, схватали би да нису спремили за себе док је било време. Ни један од њих не би умро за своју уметност, као што ви кажете.
Али, по вама су и многи од нас који су се већ спремили да угину од глади, уметници?
Онда сам ја заиста један од врхунских уметника.
Шта сам оно тео да кажем?
Па на крају крајева, није ни важно.
Већина људи умире гладна, јер међу првима, престају функције варења. Чиста уметност!
Велика као срце!
Оно увек задње престаје да ради. Чак и после духовне смрти, нисте мртви све док срце ради.
Ето шта ти је прави уметник.
Никада не иде у пензију.

Advertisements