Ознаке


Глава 2 

Potpis, 0003
Сви имају на лицу маске тзв. Нормални
мештани, било да су из Општинског места,
Раброва, Мишљеновца, или Дубоке,
незадовољство и равнодушност, којим
прикривају своје лукавство.
Отац не живи за сина, већ напротив, гледа
да га се отараси.А ако при томе може
понешто и да ушићари – пуна капа!
Ко је овде побожан? И кога брига за Сина
Божијег, Разапетог? -Ма то су све смислили
лажови, попови, мутиводе – тврди са
сигурношћу научника обичан сеоски ћата,
умишљен, уображенко, убеђен као да је
посисао сву мудрост света зато што је
научио да цифра слова, како овде обично
кажу за некога који има леп рукопис.
Отац овде препушта сина самом себи да би
се сам бавио нечим трећим што потхрањује
његову сујету, кратковидост, што доноси
мало пара и врло мало славе (локалне).
Отац је овде несазрели клас, овако је
Дигао нос. Ништа није купио, све што има
то је од наслеђа. А део је и продао – и
јефтино и у погрешно време. Бабин
Размаженко. Слаб карактер. Снажан само
кад му се пружи Прилика да се иживи над
слабијима и зависнима (жени, сину).
Такав се у нашим провинцијама не саветује
са сином, доноси Одлуке сам, које врло брзо
коштају углавном друге! Зашто би се
Саветовао са сином кад овај нема ништа?
Син је син само форме ради.
Син је врло рано упућен на ужас и течајеве
очаја, па кад неки и заврши у злочину, то је,
зар не, сасвим природно, Иако многи не воле
да се удубљују и да нађу узрок?
Стругара на водени погон на обали потока
или шумске речице. Тестере које гризу дебло
дрвета, снагом којом обично тестеришу
Четворица снажних шумаца, тамо где нема
оваквих стругара…
Отац који има комплекс што му синови
нису на претке, Прави џинови, већ „дегенерици“
(ту реч је чуо од полит. комесара,
Па је радо употребљавао у пригодним приликама,
збуњујући Својом интелигенцијом и
ученошћу и – сеоског учитеља, Који је
научио да га избегава, схвативши беду и
пакао Једноумних умишљених и размажених
идиота, каквих се нагледао и наслушао,
селећи се из села у село, трбухом за крухом).
Газда П, који воли да буде истовремено
тужилац, судија и џелат, беснео је понекад
схватајући да су му синови различити
Од других младића баш по манији читања,
што је требало да му импонује као сеоском
писару, али њега је то толико нервирало.
Покушавао је да их „преваспита“ и усмери
на практичне и Корисне ствари, на студије
права, а он би им нашао довољно
Клијената у читавом округу, да се обогате,
и постану богатији од предратних
велепоседника у бившем срезу (јер ту је све
било јасно и добро познато њему)… Понекад
их је ухвативши их у некој погрешци, или
када начине мању штету, Крвинички тукао,
као волове у купусу. – Зар тако, ленштине,
Зар ћете стално читати те своје проклете
књиге!? Уместо да пазите на…
Читајте их ноћу, кад ионако траћите време
код библиотекара и свештеника…
Тако да је синовима и бег у богословију од
такавог оца Изгледао као спас: они заиста
нису имали избора!
-Дођите, слепци и пропалице, да говорим са
вама! Тако је почињао. Дохвативши сиров
прут, или држаље виле, или, Оно што му се
нађе при руци. Шта су синови могли мислити
Док је о њихове главе ломио прутове,
штапове, држаља, до „Бог зна шта ће са
мном урадити!“ Тако је тај деспот
Батинама мислио да преваспитава, а
понекад и врло Успешним шпијунирањима.
Њему је било важно оно Што је он замислио,
он није видео – шта се може од синова,
Јер они су њему били превасходно средство, а
не циљ!
Таленат синова откривају путницинамерниици,
Они које је послао неко
тајанствен….Или случај.

_____ одломак из једног дужег рукописа

Advertisements