Ознаке


OSNOVAN kao državna institucija da opslužuje Skupštinu i Vladu, „Službeni glasnik“ je naknadno započeo izdavačku delatnost, danas je poznat kao naša najveća izdavačka kuća. Time je narušio svoju osnovnu funkciju. „Glasnik“ je postao fabrika za proizvodnju knjiga koje se ne prodaju, već se skladište. Od 50, stiglo se do 412 stalno zaposlenih i 67 honoraraca! U 2013. ušlo se sa gubitkom od 325 miliona dinara. Zalihe u knjigama samo u prošloj godini iznose 107 miliona. Kuća ima 27 urednika i izvršnih urednika, što je za Ginisa!

Ove i brojne druge šokantne podatke saopštio je na u utorakrašnjoj konferenciji za štampu Radoš Ljušić, v. d. direktora „Službenog glasnika“. Na to mesto Ljušić je došao krajem prošle godine, posle smene dotadašnjeg direktora Slobodana Gavrilovića. Izveštaj o poslovanju koji je predstavio novinarima i javnosti prethodnog dana usvojio je Nadzorni odbor.

– Neto dobit u 2011. iznosila je 86 miliona dinara, a godinu dana kasnije 4,5 miliona dinara, dakle manja za 94,6 procenata. U januaru smo dali na oročenje 10 miliona dinara, toliko smo uspeli da uštedimo za jedan mesec, a prethodno rukovodstvo nije uspelo za godinu dana da išta uštedi. Činjenica je da je bilo opšte rasipanje finansijskih sredstava – rekao je Ljušić. Kad uđem u magacin, zaboli me glava, jer je ukupna vrednost knjiga na zalihama 586 miliona dinara. Ako se ne preduzmu mere, uz podršku Vlade, „Službeni glasnik“ će uništiti njegova sopstvena neprofitabilna, nekontrolisana i haotična produkcija.

Samo u pi-ar službi zaposleno je sedmoro, a na projektu digitalizacije srpskih službenih novina (1813-2013) radi čak 29 lica, od kojih pet rukovodilaca. Među njima su, naveo je Ljušić, Slobodan Marković, koji u „Glasniku“ ima primanja od 25.000 dinara, u Zavodu za udžbenike 90.000, predsednik je UO RTS, a radi i na Fakultetu političkih nauka, i Aleksandar Kostić, psiholog, profesor na Filozofskom fakultetu, dopisni član SANU, koji prima mesečno 20.000. Zatim prof. Nestorović (redaktor), prof. Trifunović (savetnik) i Svetlana Albijanić (matematičar, vođa projekta). Većina je zaposlena po ugovoru o delu. Odluka je Kolegijuma da im se da otkaz. Njih 29 obećavali su da će dovršiti posao 2014, a samo tri zadržana saopštili su da će projekat okončati 1. septembra ove godine!

NEĆU TUŽITI
NA pitanje da li će zbog ovakvog poslovanja podneti tužbu protiv Slobodana Gavrilovića, Ljušić je energično rekao da neće i objasnio: – Sve što sam izneo nije upereno protiv Gavrilovića, jer sam ubeđen da on nije mogao da bude kriv za sve. Svojevremeno sam prošao policijsku torturu i dobro znam kako to izgleda. Kada sam predavao vlast u Zavodu za udžbenike učinio sam to javno, pred novinarima i novom direktoru predao pismeni izveštaj o poslovanju. Gavrilović ne samo što to nije uradio, već nije hteo sa mnom ni da se pozdravi, a odbio je i da bude urednik jedne edicije.

– U 2012. planirano je 185 knjiga, a objavljeno 458! Ima dobrih, čak i izuzetno dobrih, ali i promašenih izdanja. Najveće gubitke donose četiri časopisa, čiji su tiraži najčešće hiljadu primeraka. Gubici po jednom primerku časopisa „Pravo i društvo“ iznose 1.957 dinara, a „Izazovi evropskih integracija“ – 1.829 dinara – naveo je Ljušić. – Od 1.637 naslova, koliko ih je bilo na lageru u 2012, 307 je prodato u brojci iznad sto primeraka, a 1.330 od 0 do 100, pri čemu od 35 knjiga nije prodat nijedan primerak!

Fijasko su doživela i kiosk izdanja: objavljene su 23 knjige u tiražu od 284.330 primeraka, a prodate su 108.483, što je, računajući i sredstva za reklamiranje, „Glasniku“ donelo gubitak od 13 miliona dinara. Ljušić je naveo i dva konkretna primera: knjiga „Pobunite se“ štampana je u 22.000, a ostalo je neprodato 17.536 primeraka, roman Milovana Vitezovića „Lajanje na zvezde“ izašao je u 15.000 primeraka, a u ruke čitalaca otišlo je samo njih 3.000.

Ljušić je naveo da su ugovori o saizdavaštvu sa „Beogradskom knjigom“, „Dan Grafom“ i „Čigojom“ većinom bili štetni po „Službeni glasnik“. Naime, ovi izdavači su plaćali samo autorske honorare, svi ostali troškovi išli su na teret „Službenog glasnika“, a tiraž je deljen na ravne časti.

Kao primer nedomaćinskog poslovanja Ljušić je pomenuo i vozni park: jedanaest automobila je za gorivo u prošloj godini potrošilo 3.567.888 dinara, što je više od para utrošenih za gorivo za 14 teretnih vozila. Pritom, bivši direktor Gavrilović je u decembru zamenio tri stara za tri nova vozila, bez ikakve potrebe, za šta je plaćeno 90.000 evra. Zbog toga je Ljušić izdao nalog da se proda šest automobila.

Nizu frapantnih podataka Ljušić je dodao još nekoliko: da je magacin dat u zakup jednoj perionici, koja nije davala pare, a kuća je zakupila drugi – za sedam miliona dinara godišnje; „Prosveti“ u Čačku data je pozajmica od 54 miliona dinara. Vlada je pripojila „Prosvetu“ „Glasniku“ sa 13 radnika, tako da oni nisu u mogućnosti da vrate uloženi novac.

Šokantni podaci o poslovanju „Službenog glasnika“ | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements