Ознаке


„PASJA groblja“, ubistva neistomišljenika, „leva skretanja“, crveni ekstremizam…
Spisak navodnih nedela koja se stavljaju na račun Milovana Đilasa nije kratak, baš kao ni lista zasluga koje je stekao u drugom delu svog života kao jedan od najznačajnijih disidenata u istočnoj Evropi, veliki kritičar komunizma i svetski priznati intelektualac. U svetlu medijske, a po svemu sudeći, uskoro i sudske rehabilitacije, o neosporno blistavoj karijeri Đilasa disidenta znamo gotovo sve. Međutim, njegova uloga kao trećeg čoveka komunističkog pokreta u najkrvavijem periodu novije istorije do danas ostaje pod velom, a slaganja među stručnjacima, kao ni u široj javnosti – nema.

Na najavljenu rehabilitaciju Milovana Đilasa i mogućnost da dobije ulicu u Beogradu najoštrije je reagovao poslanik i potpredsednik SPO Žika Gojković.

– Najava da bi jedan od najozloglašenijih funkcionera posleratnog komunističkog režima uskoro mogao da bude rehabilitovan, za članove i simpatizere Srpskog pokreta obnove predstavlja direktno ruganje žrtvama komunističkog terora i njihovim porodicama – kazao je Gojković.

ULICA U AMSTERDAMU
IME Milovana Đilasa već nose ulice u Santijagu, glavnom gradu Čilea, i u prestonici Holandije, Amsterdamu. U Beogradu na kući u Palmotićevoj ulici 8 gde je živeo, pre dve godine postavljena je spomen-ploča sa njegovim imenom.
Istoričar Kosta Nikolić smatra da zasluge prvog disidenta istočnog bloka nikako ne mogu da izbrišu njegove ranije grehe. On objašnjava da je Milovan Đilas u sebi spojio dve ličnosti – radikalnog komunistu, koji je u ime ideologije činio zlodela, i svetski značajnog intelektualca i kritičara komunizma.

– Đilas ne može da se poredi sa, na primer, Solženjicinom, jer je on sam učestvovao u stvaranju režima protiv kog se kasnije okrenuo – kaže Nikolić.

– O načinu na koji se odnosio prema neistomišljenicima i sam je pisao u svojoj knjizi „Revolucionarni rat“. Bio je neosporno umešan u ubistvo Živojina Pavlovića, poklonik Sovjetskog Saveza, a zatim radikalan u obračunu sa opozicijom 1948. godine. Sud nikada nije odlučivao o njegovim zločinima i u redu je ukinuti sudsku presudu kojom je osuđen zbog verbalnog delikta. Ali nije u redu zaboraviti šta je sve činio tokom i posle rata, a mislim i da svakako nije zaslužio ulicu u Beogradu.

Advokat Rajko Danilović, jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, odgovara da su sliku o navodnim zločinima Milovana Đilasa stvorili njegovi nekadašnji saborci kako bi ga diskreditovali.

– Ta priča je stvorena naknadno, posle Đilasovog razlaza sa tadašnjim režimom – tvrdi Danilović.

I istoričar Predrag Marković kaže da su priče o zločinima Milovana Đilasa nastale posle 1953. godine kada se on suprotstavio Komunističkoj partiji i postao najveći kritičar režima.

– Aleksa Đilas je sudski dokazao da Milovan Đilas nije bio u Crnoj Gori 1942. godine tokom takozvanih levih skretanja – kaže Marković. – On se bavio ideološkim radom i propagandom i nije imao veze sa zločinima. Njegova pobuna, koja je svetski značajna kao jedna od najvažnijih kritika totalitarizma je iskupljenje za njegove greške.

Da li Beogradu treba ulica Milovana Đilasa | Društvo | Novosti.rs.

Advertisements