Ознаке


Данас се на сарајевски атентат гледа кроз дурбин Сребренице, и још толиких злочина, којима је оптерећена савест српског народа

(Фото Томислав Јањић)

Нови роман Вука Драшковића „Тамо далеко” чудесни је спој историјских чињеница, које обухватају један век балканске голготе, и халуцинантних сновиђења главног јунака, у вечитој потрази за истином, правдом и смислом, истиче Љиљана Шоп. Роман је својеврсни наставак романа „Доктор Арон”, у којем је Вук Драшковић (1946), закорачио у свет фантастике и оностраног, у свет немогућег, а уствари могућег, у свет у којем хронолошко поимање времена не значи ништа. Драшковићев нови роман објавила је издавачка кућа „Лагуна”.

У роману „Тамо далеко” и немогуће је – могуће. Све што су данас снови, машта, подсвесно – сутра ће постати реалност?

Цео 20. век Србије био је преокретање победе у слом, и реалности у кошмар, у којем и сада живимо. После два балканска, и Великог рата, рапорт историји био је овакав: једва смо преживели апокалипсу, али је из великих жртава Србије никла нова држава, четири пута пространија од предратне Краљевине Србије, а све водеће демократске државе света – наши су савезници и пријатељи. Прогласили би лудим сваког онога ко би тада рекао, написао, сањао – да ће на крају века бити изгубљена оба балканска и Велики рат, да ће бити изгубљено и Косово, да ће Југославија бити убијена и расцепкана на бантустане, а да ће сви савезници Србије, с почетка 20. века, бити против Србије на крају 20. века. Нама се догодило немогуће, и живимо што је некада изгледало немогуће. Главни јунак, у свом сну, не пристаје на садашњу реалност. Он види поновно уједињење Југославије. У његовом сновиђењу – то уједињење обавиће нека космичка сила. Ја верујем да ће се нешто слично десити, али да та сила која ће помирити народе бивше Југославије неће доћи из космоса, с планете Танталус, већ ће то бити Европска унија, њени закони. Та битка за будућност, за нову реалност, већ је у току.

Тукли смо се и међусобно, јер су нам биле различите капе на главама?

Од победе комунистичке револуције, из 1945, вођен је непрекинути рат против твораца Југославије, из 1918. године. Српски народ је завађен на капе са звездама и капе са круном Србије и Југославије. Тај сукоб, а нарочито његов исход, довео је до нашег слома. Комунистичка Југославија осуђена је на смрт истог дана када је и проглашена, јер су у њене темеље уграђене две мине с одложеним паљењем: Титова императорска овлашћења и терор Комунистичке партије и њених тајних полиција. Када је Тито умро, и када је комунизам пао у Москви, Титова Југославија је остала без темеља, а Србија је пропустила историјску прилику да у данима пада Берлинског зида буде демократски Пијемонт нове Југославије, на темељима Југославије из 1918. године.

Који су то темељи?

Темељи европске елите Краљевине Србије. После Првог светског рата, већ 1. новембра 1918, та елита објављује велики циљ који је многима изгледао немогућ, али је он претворен у стварност за мање од три године. Створена је веома функционална држава од Солуна до Алпа, у јединствени правни систем повезани су предратни правни системи Србије, Црне Горе, Турске, Италије и Аустроугарске, и то у вишестраначком систему, по европским демократским правилима, уз пуну толеранцију и једнакост свих народа и религија у тој великој држави.

Да ли је током транзиције све морало да се распрода у бесцење и народ доведе до просјачког штапа. По чијем налогу је то учињено?

Транзицију су спроводили управо они који су бранили Србе и Србију у последњој деценији 20. века. Србе су свуда бранили као да су им Срби највећи душмани, а Србија им је била само патриотски плен. Србијом и данас влада систем вредности неокрзнутих комунистичких служби безбедности. То је коалиција петокраке и крста, алијанса комунистичких фанатика и „светосавски” поредак зилота и фундаменталиста, који проповедају да је Запад јеретички, да је тамо умро и Бог, а да су слобода и срећа на источној страни.

У једном од сна описујете како смо остали без Косова и Метохије: кепецу се учинило да може да победи џина, а онда је све изгубљено за коцкарским столом?

Једини наш рат у историји који смо водили са циљем да он буде изгубљен – био је кепецов рулет 1999. против НАТО алијансе. Тада је Косово изгубљено, а наша додатна трагедија је у чињеници да се Србија присиљава, већ 14 година, да не признаје стварност, и да фикцију прихвата за стварност. Већ 14 година Србија слуша исто: никад Косово није било оволико наше – као сада када није наше, не могу нам отети Косово јер су га већ отели, вратимо се у средњи век, кукајмо за Косовом и чекајмо да пропадну Европа и Америка, као што су наши славни преци чекали да пропадне Турска. На крају 20. века, кућа нам је претворена у рушевину, а на почетку овог века у живи песак тоне и рушевина.

Нестале су и наше тапије, нема их ни на земљи ни у космосу?

Нема небеске Србије, и никада је није ни било. Има само земаљске Србије, а да би она свој пораз преокренула у победу морамо прихватити пораз, не смемо продужавати непријатељство с победницима, морамо повести нову политику, и градити нову Србију, на новим темељима. Никада се Немачка не би опоравила да је наставила Хитлерову политику и лелекала над својим изгубљеним тапијама.

Све што нам се догађа – већ се догодило на планети Танталус. У нашим животима нема ничег оригиналног, све је копија, све је већ виђено?

То каже један од јунака, који верује у судбину. Мени је ближи став да ђаволу, да злу, смета Бог, али да Бог не може без ђавола. А и Бог и ђаво су међу нама.

Догодине се навршава 100 година од почетка Првог светског рата. У току је озбиљна кампања Запада против Гаврила Принципа. Како то коментаришете?

Скупо су коштали Србију и српски народ Принципови хици у Сарајеву, и њих нико, ни онда, није глорификовао као херојство. И Француска, и Британија, и Америка, стале су у Великом рату на страну Србије, а не сарајевског атентата. Данас се на сарајевски атентат гледа кроз дурбин Сребренице, и још толиких злочина, којима је оптерећена савест српског народа.

Шта ваше свевидеће „треће око” каже: каква ће и колика бити Србија када уђе у Европску унију?

Оволика колика је и данас. Али, биће велика због тога што ће бити уређена као модерна европска држава, и што ће, опет, на просторима бивше Југославије – Србија бити оно што је била пре убиства Југославије.

——————————————————————-

Перомоција  у понедељак

У понедељак, у подне, у хотелу „Москва” (сала Теразије), нови роман Вука Драшковића „Тамо далеко”, представиће: Љиљана Шоп, Дејан Папић и аутор.

Зоран Радисављевић
Advertisements