Ознаке


OKO 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji kupljeno je tokom privatizacije „prljavim“ novcem. U celu priču umešana je i Zagrebačka banka, preko čijih računa u inostranstvu je „opran“ novac koji je prethodno u džakovima iz Srbije iznošen na Kipar devedesetih godina. Ovo stoji u dokumentima koja u petak treba da budu predata ministru Velimiru Iliću u Vladi Srbije.

– Princip rada je bio sledeći: novac je odlazio u mrežu stranih banaka, koje su potom odobravale kredite i investicione projekte u Srbiji, Hrvatskoj i BiH – objašnjava za „Novosti“ Domagoj Margetić, hrvatski novinar, član delegacije koja će u petak predati dokumenta srpskoj vladi. – Kontrolni paket vlasništva u tim stranim bankama ima upravo Zagrebačka banka, a samim tim Srbija i Hrvatska. Imamo dokaze o transferima novca koji je završavao na računima srpskih i hrvatskih tajkuna. Svi ti transferi su vidljivi, ali nisu išli direktno, već preko računa Zagrebačke banke, na račune u stranim bankama. Posle toga, novac je najvećim delom objedinjavan u Hipo banci u Beču, odakle je prebacivan trećim licima, odnosno srpskim i hrvatskim tajkunima.

– Oko 250.000 hektara u Vojvodini prodato je nekim sumnjivim anonimnim ljudima koji su praktično srpskim otetim parama kupili srpsku zemlju. Ima li veće monstruoznosti – pita Trifunović. – Žalosno je da se ovakvim krupnim nacionalnim pitanjem bave dvojica ljudi. A saznanja o pranju novca preko kiparskih računa i Zagrebačke banke bila su poznata svim ključnim ljudima u prethodnim vladama.

NAMIRIVANJE OD TAJKUNA?Pokretanjem zahteva za vraćanje dela vlasništva Srbije u Zagrebačkoj banci, naša zemlja može i da traži povrat svog novca iznetog na Kipar devedesetih godina. – Tadašnja vlast je opljačkala ovaj narod, iznevši van zemlje čak 11 milijardi dolara, koji je naknadno završio u rukama srpskih i hrvatskih tajkuna – kaže profesor Trifunović. – Moramo od Hrvatske da tražimo taj novac. U krajnjem slučaju, država ima pravo i da se namiri od tajkuna koji su kupovali zemlju i firme po Srbiji.

Veza Zagrebačke banke i Srbije nastala je još 1977. godine. Tada su se Kreditna banka Zagreb i Jugobanka udružili u Zagrebačku banku, a srpsko vlasništvo volšebno je nestalo u vakuumu od 1989. do 1990. godine, kada je ova banka pretvarana u akcionarsko društvo. Od tada do danas niko zvanično nije postavio pitanje udela Srbije u vlasništvu Zagrebačke banke, iako nam preti opasnost da, kroz sukcesiju, namirujemo Hrvatsku u vrednosti od 2,1 milijardu evra nestale hrvatske stare devizne štednje. Ona, prema rečima dvojice naših sagovornika, nije nestala sa računa Narodne banke Jugoslavije u Beogradu, kako se tvrdi u Hrvatskoj, već je Zagrebačka banka novac svojih štediša sklonila na bezbedne račune u inostranstvu. Taj novac pretvaran je u vlasništvo nad stranim bankama.

Srbija je, tokom 2008. godine, pokušala pa odustala od dokazivanja pred hrvatskim građanskim sudom, da ima prava na akcije u Zagrebačkoj banci. Neki ovo odustajanje, zbog nedostatka dokaza, tumače kao odricanje od vlasništva.

– Tvrdnje da se Srbija odrekla svog vlasništva u Zagrebačkoj banci ne stoje – kaže profesor Trifunović. – Tadašnje pravobranilaštvo nije imalo kompletnu dokumentaciju i nije moglo adekvatno da reaguje. Sa ovim dokazima koje u petak predajemo Vladi, jasno je da Srbija ima pravo na svoj deo vlasništva u Zagrebačkoj banci.

 

IDU U BEČ

– Domagoj Margetić i ja smo pozvani da sredinom oktobra prezentujemo dokaze austrijskim vlastima – kaže profesor Darko Trifunović sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu. – Mi smo bili spremni da sva dokumenta damo srpskoj policiji. Bili smo na razgovoru sa Bogdanom Pušićem, zamenikom načelnika Uprave kriminalističke policije, koji se požalio da nemaju dokaze o transferu novca, jer navodno austrijske vlasti odbijaju da ih dostave. Mi smo im tada ponudili sva dokumenta, ali smo insistirali da nam se pošalje zvaničan zahtev UKP. Taj zahtev već dve nedelje nikako da stigne.

 

Prljavim novcem kupovane srpske oranice | Ekonomija | Novosti.rs.

Advertisements