Ознаке


ПРВОБИТНА ФИГУРА

Изјава песника

…Говорим о бетону… Ругам се… тумачима
катедарским… Бетонска плоча је иста као пре пет, десет,педесет лета…Бетонски стубови културе још се држе, бетонски

лукови…

Много фини и начитани. Аналитични.

Акрибични. Пробрани… То су они…Дресирани од малих ногу…

Читавог дана околишим око бетона, око тешко
ухватљивих, већ позеленелих бетонских кошуљица…
Око Серешових стипендиста…

*

Као пресађени фикус, примио се страх.

Киша тихо пада.

Небо је пуно знамења, гора је болесна. Киша тихо
пада…

Бојим се мрака и тмастих облака, крволочних паса
пуштених са ланца…

Момци не разговарају. Не умеју. Лају.

Сиротиња све дубље улази у немост.

Сви хоће џабе, али нема џабе ни код бабе!

Телефонирао сам Стени…Лукави мали људи и
песници склони шићару нису моје друштво.

Киша тихо пада. Кишо, тихо падај!


Гракћу гавранови на западу, небески поштари…

Мирослав Лукић: Русаљ стр, 20,
Библиотека Мала заветина
Коло прво, Књига 3. – Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2008, стр. 68
____________________

Изјава песника за наш блог:

Први пут објављено у истоименој књизи, штампаној као библиофилско издање…..1999.)
Русаљ спада у моје скоро непознате, те према томе и непротумачене књиге. Тако не може бити, тако не сме да остане. У српској књижевности, као и у српском друштву, још увек дејствује Фабрика лутака, монструозног Групулекса. Та Фабрика производи бетон, који треба разбијати и експлозивом и ћускијама. Ко данас разбија тај нељудски и свакако неуметнички бетон? …

Видети више: https://youtu.be/5TgwYJ5vR-8

ШКАКЉИВ РАЗГОВОР СА ЈЕДНИМ СРПСКИМ ПЕСНИКОМ…

НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА…
Разговор са песником Белатукадрузом (1)
Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке „Едиције БРАНИЧЕВО“ нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА „Мoara parasita“ („Пуста воденица“). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору…
7. septembar 2012