УРЕДНИК КОВ-А, ДРАШКО РЕЂЕП
Чим је Крду умро (каква несрећа!)
У фотељу његову ускочио сам ја
Одакле Вам се јављам
Са очима изван сваког зла
Има ли ишта логичније
Него да деда наследи унука
Негде би то можда било брука
Али у Србији је сува логика
Али живимо овде а не тамо
А они којима се не свиђа
Нека потраже пашњаке смисла
На неким другим странама
Мени је овде добро
Песници ме љубе где сам најмекши
Није на мени да им говорим
Немојте тако – будите мало тврђи
Као што сте некада никада били*
2.
Леђима је лизуцкао уредничку фотељу
Као да грицка шећер из руке господара
А да се тако претвара у глодара
На ум му не би пало
Желео је уредниковати још само мало
Неких стотинак година
Са белим шалом око врата
Којим је давио све оно што није схватао
Својим мозгом од Матићевих цитата
Малишане послушне држао је у крилу
На уво им певао о надреализму
Док их је дрпао сасвим реално
Мало за бутку мало за малишу
Он који одавно не би могао
Ни сопствену да извади пишу
И усмери је у правцу клозетски реалном
У којем пишањак одзвања као гром
Који је промашио
__
* ZA M. LUKIĆA : Evo pesama posvecenih ex-komunistickom metuzalemu koji i u svojoj devetoj deceniji jase srpskom knjizevnoscu, uz saradnju sa poltronima nase pesnicke scene.
Uskoro izlazi moja nova knjiga o Kisu, o propasti nasih kulturnih ustanova, kao i unistavanju vrednosnih kriterijuma u okviru tzv. evropskih knjizevnosti.
Pozdrav, Nebojsa V.
P. S. U poslednjem stihu prve pesme:
Као што сте некада никада били
u pitanju je namerna igra reci a ne greska.
(Пристигло 9. јула 2010)
ЛеЗ 0005084
Магазин ПРОТИВОТРОВ 