Видео

Ко данас разбија овде бетон?

Издвојено

Ознаке


ПРВОБИТНА ФИГУРА

Изјава песника

…Говорим о бетону… Ругам се… тумачима
катедарским… Бетонска плоча је иста као пре пет, десет,педесет лета…Бетонски стубови културе још се држе, бетонски

лукови…

Много фини и начитани. Аналитични.

Акрибични. Пробрани… То су они…Дресирани од малих ногу…

Читавог дана околишим око бетона, око тешко
ухватљивих, већ позеленелих бетонских кошуљица…
Око Серешових стипендиста…

*

Као пресађени фикус, примио се страх.

Киша тихо пада.

Небо је пуно знамења, гора је болесна. Киша тихо
пада…

Бојим се мрака и тмастих облака, крволочних паса
пуштених са ланца…

Момци не разговарају. Не умеју. Лају.

Сиротиња све дубље улази у немост.

Сви хоће џабе, али нема џабе ни код бабе!

Телефонирао сам Стени…Лукави мали људи и
песници склони шићару нису моје друштво.

Киша тихо пада. Кишо, тихо падај!


Гракћу гавранови на западу, небески поштари…

Мирослав Лукић: Русаљ стр, 20,
Библиотека Мала заветина
Коло прво, Књига 3. – Едиција ЗАВЕТИНЕ, 2008, стр. 68
____________________

Изјава песника за наш блог:

Први пут објављено у истоименој књизи, штампаној као библиофилско издање…..1999.)
Русаљ спада у моје скоро непознате, те према томе и непротумачене књиге. Тако не може бити, тако не сме да остане. У српској књижевности, као и у српском друштву, још увек дејствује Фабрика лутака, монструозног Групулекса. Та Фабрика производи бетон, који треба разбијати и експлозивом и ћускијама. Ко данас разбија тај нељудски и свакако неуметнички бетон? …

Видети више: https://youtu.be/5TgwYJ5vR-8

ШКАКЉИВ РАЗГОВОР СА ЈЕДНИМ СРПСКИМ ПЕСНИКОМ…

НИСКА СТРЕЈА, ВИСОК ЂУВЕГИЈА…
Разговор са песником Белатукадрузом (1)
Крајем августа 2012. изашла је из штампе у издању пожаревачке „Едиције БРАНИЧЕВО“ нова књига песника БЕЛАТУКАДРУЗА „Мoara parasita“ („Пуста воденица“). Тим поводом је Иван ШИШМАН, аутор једне од првих библиографских књига о богатом опусу Белатукадруза, замолио аутора да каже нешто о најновијијој књизи и можда прочита једну песму по свом избору…
7. septembar 2012

Prevara?Ili šala?

Издвојено

Ознаке


Veoma uvaženi,

hvala na Vašem pismu.

Da li je to novogodišnja šala?

Jer da neko nekom nepoznatom pošalje ček na 900 000 dolara ili evra – to je moguće danas samo u nekoj vilinskoj zemlji, u kojoj žive filantropi.

Ja sam Belatukadruz – pseudonim; pisac i izdavač Miroslav Lukić, Srbija.

Vek sam proveo kao profesor književnosti.

Od 1. decembra 2011 sam u penziji.

Dobro bi mi došao jedan milion dolara ili evra da objavim neke pesničke knjige napisane na engleskom, ali prevedene na srpski jezik.

Ja naravno mislim da sam čovek i izdavač misije, ali isto tako mi je poznato da postoji na milion internet prevara. Dobro, Vi možda niste hteli da me prevarite, vi ste samo hteli da se sa mnom našalite na svoj način.

Srećna Vam nova 2012. godina. Sve najbolje.

patti_adams0@yahoo.com

leoubaniconsult@hotmail.com

ВЕЛИКА ИСПРАЋУША, роман Александра Лукића

Издвојено

Ознаке


Најновији роман Александра Лукића ВЕЛИКА ИСПРАЋУША, у издању ЗАВЕТИНА, можете и ових дана набавити, по веома приступачној цени!

(…одломак из романа)

…Мртви не могу да нам кажу, јели им је земља лака! Неисказиво
је шта живот јесте.
Маестро пер Пјетро зида са упорношћу свог Прадеде Кулу
песника. Свикао се на камену грађевину која из дана у дан
расте. Чекићем и длетом обликује кречни камен. Око вредног
неимара пршти песак, звоне вангле, шишти мистрија. Да није
Свете алијансе, Племенитог Анђела, Генералисимуса Партије
Питона, Великог Кнеза сеоског и других знаних и мање знаних
деспота и кочничара, већ би обликовао лучне прозоре на све
четири стране четвртог спрата – чардака ни на небу ни на
земљи! У светом беснилу силе и славе Племенити Анђео оре
небеске перивоје. Над небом изнад Драме и села – ни Богу ни
људима не полажући рачуне. Што је порушио у пепелу је; што
није беспомоћно милост божију чека…
КЊИГА БЕЗ КРАЈА исписује се сама, од краја деведесет и
деветог тома недовршене свеобухватне хронике Књига без
будућности. Писала се без престанка, и док се Маестро са
персоналом гробља селио, и док је трајао кишни део године, и
док су правили велико чишћење куће и остатака Куле
Пјетрових и док је сањао и чезнуо да изгради Кулу песника, и
док су сељаци пребацивали грађевински материјал, и у време
док је неслућени замах беснила Свете алијансе, Племенитог
Анђела и Балканаца био на врхунцу: писала се сама,
невидљивом руком и свевидећим оком и стигла до 101. тома!
Маестро од јутра до мрака зида Кулу песника, а ноћу, кад
изостане долазак виле Равијојле Маргарите, он као испосник
чита Књигу без краја.
Стигао је до почетка 100-тог тома…
…БАЛКАНИЈА ДО ЈАПАНА!…
… СВЕТА АЛИЈАНСА ЋЕ ОВДЕ УМРЕТИ!…
…ОЧЕРУПАЋЕМО ПЛЕМЕНИТОГ АНЂЕЛА, КАО
ЋУРАНА!
Сведочење несумњиве књиге има и другачије редове.
Конкретније свакако!
– Зашто си нас обесио? Зашто нам је она лепа жена
подметнула липове даске међу кости да нас жуље? Зашто нас
је ушила жицом? Сахрани нас, Маестро, срамота је населила
свет, а од наше, зар има чувеније?…
Обесио си нас као мртве вране, уместо да нам издељеш сандук
са деведесет и девет прозорчића, како чине синови кад полажу
у вечну кућу, ти си полице за књижурине правио. За некакве
тегле пуне жаба крастача, пуноглаваца и гуштера….
Пропали писац чита редове, суочавајући се са Истином, коју му,
намерени да то учине већ педесет година, саопштише у Књизи
без краја, покојни отац и дед, нестајући као титраји месечине
под налетима ветра и огромних црних облака. Да их дозове и
замоли да се поврате хтеде; чак их и по имену позва у ноћној
тишини остатака Куле Пјетрових, али бадава! Књига без краја
исписала је о Дискоболу Непобедивом и Олимпији Распетој да
ће ходати железничком пругом, загрљени…
– Дај, Боже, да се и то коначно догоди! – одјекну Маестров смех,
а Књига без краја сведочи непоткупљиво:
… Локомотива јури за њима црна и из ње сукља дим у висину,
усијали су јој се на шинама точкови, већ их сустиже!
– Господе, шта ће бити са њима? – јекну Маестро и уплашен
склопи Књигу без краја.
Уморан зидањем и измучен последицама ноћног читања –
наговештајима будућности описаним подробно у Књизи без
краја заспао је за писаћим столом. Сан му није помогао. Са
снажним утисцима, не са осећањем страха, пробудио се, сећао
се прочитаног – од срца што му дамара под грудима, не
чујегрмљавину Племенитог Анђела, намерног од јутра у сили и
слави да убија недужне којих се одрекао Бог; или их се силан и
славан ни Он још увек одрекао није? Кренуо је преко дугог
дворишта према кући Пјетрових. У суседним двориштима
сељаци рођени да сумњају у свет око себе, ћутке окрећу
натакнуте на ражњевима прасиће и јагњад. Мирис печења
кружи селом. И Племенити Анђео га може осетити на
небесима да хоће. Ускрс је Божије славље. Празник Сина
Божијег се не одлаже, жртва зарад Њега постоји. Са печењем
почиње и са печењем окончава, у слављу. Жене истрајније у
вери но у посту, попу и црквењаку на прагу на поздрав:
Христос Воскресе!
– Ваистину воскресе! – узвраћају.
Ускрс не може без главних јунака, улоге су подељене и
диктатура обичних срца оправдава роле! Ускрс има смисла
Пропали писац то зна, помишља да оде у месну порту где
омладина одмерава тврдоћу офарбаних јаја, и запали свеће
мртвима за душу. А Бетовенов следбеник, вергла причу о
орачима цивилизација не обазирући се на црвено слово у
календару. Лудило му је учестало. Ако не почне са
кукурикањем петлова, започиње са арлаукањем Лајке. Орачи
цивилизација му населише главу, као рала плугове. Зна ли ико
шта орачи цивилизација преоравају у његовом мозгу, шта ломе,
шта секу, на шта кидишу? Кад би их Бог милостиви натерао да
умру, лакнуло би свима! Да ће Племенити Анђео, непозван
доћи, на Ускршњу Вечеру, већина сељака ни слутила није. Тек
у атару села јекнуше две бомбе, подмуклије од детонација у
оближњем каменолому. Жртава нема, осим две свраке и пар
фазана у жбуњу, које иначе ни у селу ни у Драми, а богме ни на
читавом Балкану, нико у жртве не уписује.
Стројевим кораком, чета мала али одабрана, изнебуха у
село бану. Упарађена подсећа на војску, у покрету пева
паравојно сочињеније. Песма се ори да и глув може да
је чује. Римовани стихови приповедају ако им је
веровати о сили и слави и јуначкој погибији Агента
Сервантеса! Пропали писац чује сваку њену реч као да
му на уво певају химну. Али зар да чудо тек тако селом
прође? Неимар баци из руке мистрију из, сиђе са трећег
спрата недовршене Куле песника и приђе огради
дворишта да осмотри до зуба наоружану Паравојску
којом командује, главом и брадом, дезертер кога из
породичне гробнице драмског гробља Лајка извуче као
угојеног јазавца. Да, он је. Са руке му се није смакао
ожиљак кујиних зуба! Паравојнике прати циганска плех
– музика, а да им чудо не промакне испред носа из куће
истрчаше Дискобол Непобедиви и Олимпија
Чудотворка. Као да свадбена поворка у весељу и
прангијању селом пролази, они у неколико корака
претрчаше двориште и придружише се Маестру.
– Маестро! Брате Племена пустиње! – рече дезертер,
командир паравојне чете. – Сервантеса нам уби мучки
Курвино Копиле Племенити Анђео. Кромпир цвета на
овом, а рађа на оном свету, Маестро! Придружи нам се!
Напиши балканску епопеју. Судбина нас је одабрала да
намиримо рачуне и дугове!
А Пропали писац ни једну реч да узврати. Устукнуо је и
одмакао се пар корака од ограде. Померио се да не
оглуви од светог беснила ратничких бубњева. И
Бетовенов следбеник пође за њим и он је изгледа
алергичан на бубњеве. Браћа пијавице одоше ка Кули
песника. Само се беломагијска светица одважила да
испрати чету малу али одабрану. Дезертер јој приђе
ослоњеној о ограду дворишта, и као јунак у народним
балканским песмама кад полази у рат за крст часни и
слободу златну дарива је усхићено кожном кесом:
– Ово је Сервантес на срцу носио!
– Зашто вртиш главом као зеба? – казао јој је Бетовенов
следбеник, кад им се светица придружила – Много ће
паравојних чудовишта проћи селом док Маестро не
сагради Кулу песника! Свака је шуша узела правду у
своје руке. У сили и слави војују, бесни и окрвављених
руку да се не разликују од орача цивилизација!
Олимпија Прворотка не имајући што да таји, отвори
и изокрену кожну кесу и из ње истресе садржај пред
браћом пијавица, сви су се могли уверити да из ње не
испаде ништа до две – три црне подуже власи косе!
Смрт сваког човека је као пад моћне империје. Зар
нико на овом свету неће да ожали на достојан начин
покојног Сервантеса?
Бетовенов слуга се повукао у своју кулу од слоноваче.
Одбија храну.
Једе као птица. Узалуд га Олимпија Кулинарка нуди
разним гурабијама – он одмахује руком, и све дубље тоне
у себе и лудило. Од како гладује подсећа на човека који
се намерио да пође Богу на истину. Пропали писац
посумња једног јутра, да се испод њега, у остацима Куле
Пјетрових, између 12 999 књига, и неколико метара
свесака – дневника, и деведесет и девет томова
недовршене свеобухватне хронике Књига без
будућности, и три тома Књиге без краја, усред
Олимпијиних хербарија и тегли са формалином, крије
нека моћна тајна, која зрачи јаче од радијума и атомске
бомбе, чим Бетовенов следбеник неповратно тоне у
неописиво музичко лудило, од кога и Маестру на крају
крајева, испаде из руку васервага! Можда би било
пожељно – помишљао је он – да наставим следећих ноћи
читање Књиге без краја да завирим у ризнице
будућности како бих схватио највећу тајну на свету!
Ето шта пада Пропалом писцу на памет док зида.
Можда би му се заиста другачије идеје показале, али оне
морају по свему судећи да сачекају, јер на трем остатака
Куле Пјетрових истрча Бетовенов следбеник. Кост и
кожа од човека.
– Полудећу, Маестро! Непознате мелодије роје ми се
у глави. Миле ми по мозгу и срцу као ваши по коси!
Колико су савршене, испуниле би празне године и живот
највишим смислом! Међутим, неки враг неда да их
забележим и сачувам за човечанство.
– Додај ми васервагу, Дискоболе! – са врха Куле казује
неимар – Полако, врати се унутра и стрпљиво музицирај,
бележи их до миле воље!
– Не, Маестро! Овде је све отровано успоменама и
неизвесношћу! Не могу да поднесем да ме на врхунцу
екстаза прекину разуларени сељаци!
– Шта у ствари хоћеш, човече?
– Пренесимо клавир у цркву!
Лудила, и мистичне тајанствености у селу, Драми и на
Балкану има више од мајсторства и потребе за зидањем
на поузданим темељима које су поставили стари
мајстори и зналци. Пропали писац сиђе са врха Куле и
одложи зидање. Променио је алат. Тестером крати
дебеле горунове даске тврђе од костију. Од њих гради
дрвени постамент, и великим сврдловима буши рупе на
њему за дрвене точкове. Иако није столар по занимању,
склепао је постамент на брзину. Какав је такав је,
издржаће да пренесу масиван клавир у брод месне
цркве!
Кад тамо – врата Господњег храма беху затворена!
Божји слуга верује више Огњеном Племенитом Анђелу
но Служби Господњој. Побегао је кришом из храма, у
траг му не би ушли ни најраснији пси трагачи, ни Агент
Сервантес да је жив. Опростиће му његов Господ.
Коначно Свемогући зна да попови у страху имају слабо
срце. Шта им је чинити? Штета је стајати на прагу пред
затвореним вратима. Штета је свако би им то рекао. Ако
су се измучили да клавир чак овамо довозе, онда нема
друге, браћа пијавице разбише секирама врата цркве Св.
Пророка и с муком у њега угураше клавир пред
Иконостас. Олимпија Распета им је сведок, и Анђела
Белисима Марго ако устреба. Али бољег сведока свакако
нема од Господа. Можда и он оправдава поступак
уметника? Ко зна? Са њим се мора рачунати. Да, са њим
би требало увек рачунати! Бетовенов следбеник
углавном не дангуби, штима клавир, и седа на дрвену
столицу. Започео је музицирање Бетовенове Мисе
солемнис, и-ха-ха, као да лете читава јата ластавица
изнад њихових глава. Изгледа као да је коначно и
неопозиво побегао са робије! Понесенији од музичара
оргуљаша у време Службе Божје свира! Ако је Господ
заиста видео и чуо свету породицу на окупу у броду
православне балканске цркве, онда би без двоумљења
требао да им опрости грехове. Сеоски храм није у
васколиком постојању имао богоугодније и значајније
стадо!…..

Уз ЈУБИЛАРНИ, 365. број „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“

Ознаке


СПСКА ПОСЛА ИЛИ СВАКА ВАШКА ОБАШКА  (додато крајем новембра 2021.)

неиспричана до краја прича о  неизбрисивом трагу, који се оцртава на небу балканских и српских медија у новом времену, који  остављају „Заветине“

Као што слика каже

Као што слика каже

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ у свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, које разбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот, отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани.Сазвежђе З. © 1998-2023. Пројекат Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ Издавачка иницијатива Лукић (Северци )

*

„Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, који је више од обичних новости о оном што се дешава у свету  културе, књижевности, уметности, друштву, и неофицијелне светске културе – нека врста прототипа новина будућности – пребачен је крајем 2013. године, на другу дефинисану и препознатљиву интернет локацију ( на „Салаш СЕВЕРАЦА“   ), због реорганизације сајта Мy OPERA.  Пошто се ипак догодило оно што се догодило, на хиљаде посетилаца Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ остало је без могућности да прелистава и истражује лавиринт  Сазвежђа Заветине – пошто је првих 200 Билтена постало недоступно, из разлога који су познати и који немају никакве везе са интенцијама управника Сазвежђа. „Заветине“ јесу сачувале текстове скоро свих недоступних  публикованих билтена, али не и илустрације публиковане уз сваки билтен. Ми ћемо, према својим могућностима, (ре)публиковати … сачуване Билтене „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“  ( 001 – 200) – , публиковане на локацији Заветине Мy OPERA, како бисмо омогућили својим старим и новим посетиоцима, да могу пратити, истраживати, посећивати све што је публиковано, а у вези је са „Билтеном Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ на једном сајту, овде. Илустроваћемо те билтене новим фотографијама из богате архиве „Заветина“, надајући се да се неће догодити, поново, неки сличан електронски „цунами“…. Молимо за стрпљење, јер оно што је публиковано и складиштено скоро годину и више дана на сајту Мy OPERA  изискује време, изискује и време и стрпљење и несебичност…Да би било обновљено и доступно….“  (Видети: (01)Архив БСЗ (025 – 210      Салаш Севераца  )

**

Крст

Крст

Нису сачувани сви бројеви Билтена.Заправо, „Заветине“ нису сачувале  првих 24  Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, ни у својим архивама, на жалост.

Архива: Наставак билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ (0211 – 0274)   – Објављено је преко 200 Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“  на следећој интернет локацији: http://my.opera.com/zavetine/blog/ . Тај блог, на коме су публиковани билтени, посетило је  – до четвртка 19. децембра 2013   6313 посетилаца. Број посета је био у сталном успону. Тај блог је био препознатљив, поред интересантних прилога, и по фотографијама. Међутим, добили смо следеће писмо од тима My Opera: Important announcement about your account — My Opera to shut down…

Тачно је публиковано на споменутој локацији 210 Билтена. Због обавештења у писму,  претње, могућности – свеједно како то назвали – принуђени смо били  да, већ од публиковања следећег, тј. 211. билтена, пређено на другу интернет локацију, тј. на посебну страницу САЛАША СЕВЕРАЦА, где смо наставили објављивање Билтена „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, предострожности ради. – Обавештавали смо о томе на време све наше пријатеље широм Србије, бивших република СФРЈ, Европе, Азије,  обеју Америка, Аустралије, Русије и Канаде посебно, и молили их да о томе обавесте кад стигну и пријатеље својих пријатеља. „Заветине“ верују у ширење концентричних кругова!!! – Ипак, штета да је донета таква одлука да се од 1. марта затвори  My Opera.

(02)Архив БСЗ (00275 – )  (00275) (Понедељак, 28, јул 2014, Свети мученици Кирик и Јулита, Св. Владимир Велики, кнез руски , Салаш СЕВЕРАЦА)  

(Ванредни) Билтен „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (00340 – 00359)  ( Субота, 23.  мај  2015. – Салаш СЕВЕРАЦА)

На  тој новој локацији, где су доштампани сачувани бројеви „Билтена“ – Салаш Севераца –  стање је током лета 2015. године фактички изгледало овако: Посећеност : 6,463 hits ,  10.08.15. 18:30 ч. Контролна табла локације: 52 чланка, 215 странаДозвољен простор: 3.072 MB. Искоришћен простор: 2.344,31 MB (76%).  Дакле, превентивних мера ради:  морали смо (због недостатка простора)  да пређемо на нову локацију : 366, И ДАЉЕ.

Вероватно би у неким другим европским земљама, овакву и оволику грађу, архивирале и чувале неке  друге културне институције, али размишљати о томе на Балкану – узалудна је работа?  „Заветине“ су, све, морале да ураде – без ичије помоћи, и то је судбина.

***
angel, 1250
Шта је то – судбина, шта је најтачније изражава? Ове речи :

„(….)  У намери да потпомогне очување живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новог балканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског друштва, Европе и човечанства, исконске културе, националне, европске и светске, Сазвежђе Заветинаје  показало и доказало да се може опстати и као алтернативни, неофицијелни издавач, немонополски, невладин, ненаметачки, и да се при томе не буде у опакој власти једног узаног или ширег круга ограничених визија… Додељујући две књижевне награде, Дрво живота и Амблем тајног писма светаЗАВЕТИНЕ су зауставиле опаку и погубну инфлацију књижевних награда у Србији. ЗАВЕТИНЕ су практично морале да се за све изборе саме. Тако је и стварање и покретање стооких прозора Заветине на свтеској Мрежи  део те стратегије борбе и самоорганизованости у једном свету који је дубоко огрезао у себичности, наметачком духу и самодовољности. Овде су отворени они прозори, који су у Србији иначе затворени. Одавде можете погледати и далеко унапред и далеко уназад, горе према звездама, и доле, где зјапе понори и бездани уметности и противуречности једног друштва.“ (Здраво,свете! )

****

Библиотека Претеча

Библиотека Претеча

„Мисију Сазвежђа  су, ПРЕПОЗНАЛИ многи посетиоци, не само стални сарадници „ЗАВЕТИНА“, него и читаоци српског порекла из дијаспоре. А један од њих је на свој начин најотвореније и изразио: „Од кад се родимо учимо да говоримо, помало да разговарамо (неко то никад и не научи), не и да живимо, као да то знамо. ЗАВЕТИНЕ то чине на инспиративан начин. Како бисмо парафразирали Декарта у наше време: “Комуницирам, дакле, постојим”. Али и више од тога. То је ванвременски дијалог. Комуницирају они који долазе с онима којих више нема међу нама, а биће увек то што јесу.“ Заветине“ су, временом, изашле из тзв. Гета малих тиража штампаних издања, и достигле посете о каквим се није могло ни сањати пре, рецимо десет година, или пре тридесетак година, када су покренуте као Пишчева издања!
Сазвежђе је посећено у Србији, и бившим југословенским републикама, али и у: САД, Русији, Великој Британији, Француској, Немачкој, Хонг Конгу, на Аљасци, у Аргентин, Бразилу, Јужноафричкој Републици, Шведској, Украјини, Летонији, Јужној Кореји, Канади, Турској, Италији, Нигерији, Холандији, Израелу, Шпанији, Пољској, Румунија, Јапану, Украјини, Молдавији… итд. Преко 300 000 посета на локацијама „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ доказују и потврђују да су „стооки прозори“ Сазвежђа постали далековиди, пожељни, моћнији и од најмоћнијих дурбина! Шта је то што привлачи толику посету? Неофицијелан, недвосмислен став? То што на многим локацијама Сазвежђа посетиоци могу да нађу текстове који су против сваког илузионизма – и у животу и у књижевности?Статистика посећености «стооких прозора ЗАВЕТИНА», тј. Дефинисаних и препознатљивих интернет-локација на светској мрежи, (чак и непотпуна – без проверљивих параметара за већину сајтова Заветина (19 веб сајтова -уз подршку Googl-a,) 2. новембра 2012. године показује Стални раст посета…, чак изванредан скок посета!  Зашто расте број посета Сазвежђа? Више има разлога за то. Пре свега, Сазвежђе има у целини узев планетарни домет. Друго – ЗАВЕТИНЕ репрезентују неофицијелну српску културу и уметност, отварајући врата и прозоре који су у Србији и бившим југословенским републикама иначе чврсто забрављени. Треће, и не последње – Заветине, захваљујући пре свега главном координатору, Белатукадрузу, имају специфичан критични и критички и креативни потенцијал, какав мањка у посткомунистичким друштвима, али и у оним западним…“  („Стваралачка иницијатива“ )

Да би могле испунити своју „мисију“, пре свега, издавачку, „Заветине“  верују да је интернет (сајтови, портали, профили на друштвеним мрежама, блоговање) врло важан, али да исто тако истовремено, треба публиковати и онлајн издања књижевних часописа, али и часописе и књиге штампане на папиру, иако тиражи таквих часописа и књига штампаних на папиру никада више, изгледа неће моћи да достигну тираже блогова, сајтова, итд. Ове речи записане 9. Новембра 2013. – пре скоро две године, поводом сталног благог  „раста посећености“  интернет локација у оквиру „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ (власништво Мирослава Лукића), данас, када размишљам о предисторији и причи о  Јубиларном броју – 365. – „Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНА“, дотакле су  неиспричану до краја причу о  неизбрисивом трагу, који остављају „Заветине“.

*****

„Сазвежђе“  је скоро три године дистрибуирало  „Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“ свим прихваћеним члановима Групе Зз, као и појединим пријатељима који су изразили жељу да  добијају на лични мејл сваки број.  Али, изгледа да је дошао вакат да се то промени. Пре свега, и на првом месту, зато што се  целовита  и илустрована верзија  публикује на  јасно дефинисаним и популарним локацијама  (посете изнад 3000 прегледа и више). И што то свако може погледати и прегледати, јер је реч о  непрофитним локацијама. Када смо најавили могућност  да то више не може бити тако, наводећи и разлоге, добили смо  и писма од једног дела пријатеља, за које је  „Билтен…“ постао веома важан

(Мирослав Димитријевић: Молим Вас,  постовани господине Лукићу, да ми и надаље шаљете „Билтен Сазвежђа заветине“ на лични мејл који Вам достављам. Унапред хвала Димитријевић из Рашевице.  – Бошко ТОМАШЕВИЋ: Драги Мирославе, „Билтен Сазвежђа Заветине“ су за мене драгоцено штиво па те молим да ми исти и убудуће шаљеш. Пуно срдачних поздрава и лепо лето желим ти од срца, твој  Бошко Томашевић. –  Благоје Свркота, Сомбор, Србија : Поштовани Господине Мирославе, Билтен Сазвежђа Заветине је изванредан, прави је изданак светлости. Молим Вас да ми га и даље шаљете. С великом захвалношћу,  срдачно,  ваш Благоје Свркота. –  Ранко Павловић: Заиста волим да добијам Заветине, јер имам шта да прочитам! –  Милан С. Косовић :  Заветине су постале део нас !!!  ……)

Тим стварним пријатељима  и члановима Групе Зз, ми ћемо наставити да и даље шаљемо , све док им то буде било занимљиво, и и наредне бројеве „Билтена“…

Осталима, великој већини  (којима смо до ових дана слали „билтене“, око 180,), више нећемо слати „Билтен“( од 19. Августа 2015) , јер су одабрали нешто друго, и неки други смер – на то имају право. И тако је можа и боље, зар не?

„Велики је број аутора који су последњих десетак година сарађивали у Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ, не учланивши се у Групу Зз, или Ново Друштво СУЗ. Ништа ново ни непознато. Прилоге тих аутора – нећемо брисати зато што  се нису учланили у Групу Зз до 1. новембра 2013, али убудуће неће моћи више да публикују своје рукописе, прилоге, на локацијама Сазвежђа Заветине.“  

То је истргнуто, из писама, и одломака чланака, публикованих на локацијама „Сазвежђа“ почетком јесени 2013. године.  У време када „Сазвежђе“ није досезало  милионске „тираже“ – прегледе посетилаца и читалаца.То није било тако давно, пре две године. Али као да је било пре тзв. старе ере! Тога сам се сетио  у  Уторак 7. Јул  2015., када сам добио једну ведру и лепу вест, али истог дана, на свој рођендан – моја друга жена је добила резултате својих тумор маркера, али о томе на крају, јер  су такве вести свуда … непожељне… 

Невелик број писаца, најчешће оних са  „лошом адресом“,  придружио се Новом Друштву СУЗ, повлачећи за собом и своје пријатеље.  Али, у самој суштини,  Група Зз није постала Ново Друштво СУЗ,  – то је ако ћемо говорити отворено, најотвореније,  била једносмерна комунукација;  чланови Групе су слали своје рукописе „Сазвежђу…“ , имали неку врсту промоције, и приступа, не само на локацији  Група Зз~ Non, Je ne regrette rien, већ  и на читавом  планетарном електронском „архипелагу“ „Сазвежђа“,  на бројним локацијама (блоговима, сајтовима, и другде). То је могло трајати неко време, до неке боље   и  заједничке организације, до које није дошло.  Чланови се нису договорили, ни постигли како се каже конзензус, ни око чланарине, ни око финансирања непрофитних уметничких издања појединих чланова, јер  на овим просторима вреди оно атавистичко правило: свака вашка обашка. „Сазвежђе“ није могло (нити бих ја то допустио! као власник већине интернет локација), постати некакав књижевни клуб, књижевна секта, ћепенак! Што је најтужније и најапсурдније – Група Зз – није се могла договорити ни око оних најлакших и најостваривијих  могућности: међусобне, мобарске испомоћи. Већина  је желела да види своје рукописе публиковане  на „Сазвежђу“,  али ником од аутора и чланова није пало на памет, да на својим интернет локацијама, поставе неке од линкова популарних локација „Сазвежђа“  – осим Г-ђе Су Танасковић и песника  Мирослава Душанића.  Нас ни то не љути; ми никад ништа нисмо тражили, ми смо углавном давали; правили смо се да то не примећујемо,  али то  не може остати непримећено. Па кад је тако, господо, у реду.  Штампајте  ви и публикујте своје радове као и до сада и даље где можете, на својим интернет локацијама, „фејсбучите“, лично се организујте.  У „Заветинама“,   убудуће моћићеер  да публикујете само  на  једној  локацији  – након што ваши рукописи буду прихваћени  (то важи за већ прихваћене чланове) Група Зз~ Non, Je ne regrette rien,  а пошто је то локација  на Word Pressu,  врло ограниченог обима, број  радова за објављивање ће, нажалост, морати бити лимитиран…

******

7. јула 2015, на Контролној табли GOOGLa , објављен је следећи податак: да власник налога „Сазвежђе Заветине“ дели своје сајтове и блогове, и да је број прегледа достигао цифру 13.850.098! Радост због тог невероватног скока посета интернет локација „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ помутили су тумор-маркери моје животне сапутнице. И од тог дана, који је требало да буде радостан јер је рођендан, живот је постао тужан и помутио радост Googl-овог обавештења. Подмукла болест се умешала у живот и учинила га суморним, као и ова несносна тропска врелина. Пре две вечери (враћајући се са Онколошке клинике – Београд) прегледајући пристигле поруке, видео сам да има нових скокова (извештај Контролне табле, и пренео сам те податке и на ову локацију (одмах испод виџета са статистиком). Из дана у ноћ увећавају се посете и прегледи „Сазвежђа Заветине, не само блогова, сајтова, већ и профила Оснивача на Друштвеним мрежама неочекиваном брзином…Ни месец дана након оног седмојулског скока, посета, прегледа, цифра је скочила на четрнаест милиона!! Тако нешто пре десет година није било могуће! Али, ето, и дословно, „Сазвежђе З“ је ушло у своју планетарну орбиту. И то се поклопило, на једној страни са овим несносним врућинама, борбом са најподмуклијом болешћу данашњице, али и овим Јубиларним „Билтеном „Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ“, које није само оно што неки зову „стооке новине“, новине будућности, – оно је и расадник, верујем, и много чега доброг и подстицахбог и оно је, коначно, нашло свој пут до сродних душа!!!

У Београду, 14. августа 2015. Б. Тукадруз

bela,1200