Ознаке

, ,


Недавно сам пронашао једно маче, можда од месец дана, у нашој старој шупи, остављено ту у једном старом кокошијем гнезду, у слами. Жуто, као наш нестали стари мачак – Жућа. Није ни прогледало баш најбоље! Али, имало је воље да живи. Пренео сам га у кућу, у своју собу. Урадио сам нешто добро, најбоље што сам могао последњих недеља. Чим седнем за сто (компјутер), оно долети и успентра се уз моје ногавице и завуче под мој дукс или џемпер. Нема шансе да заспи, док и ја не легнем увече. Најчешће (чекајући да и ја легнем) заспи, испод мог џемпера. За месец два ће бити, уз Божју помоћ, много боље…

На твитеру, у последње време, поред свега и свачега, има и Истине. Пресне. Очигледне. Као, на пример, ова:

Фали још само шљивовица!!!

Коментар једног посетиоца. Оригинално. Као и онај твит о посети председника једној студенткињи… Тзв. обичан свет, више није обичан. Први пут чуо и за тог Гвозденовића, и за тог Саву Манојловића на мрежи…